Kultura i umetnost

Voljeni je nije tražio, roditelji su je živu oplakali, sestrice jezerske prihvatile. Kada se voda umirila samo jedan je mjehur nosio sliku. Dječije cipelice.

„Biće sve u redu...u stvari, uvek je sve u savršenom redu. Teško ti je to shvatiti sada, ali veruj mi, doći će i taj trenutak...ne brini, sve je kako mora biti!“

Mala haljina od sirove svile, poprskana na svetloj osnovi uzdužnim tamno zelenim isprekidanim linijama u bukleu. Niska tamno zelenih svarovski biseraoko vrata, a na nogama cipele salonke od tamnozelenog laka.

Otac je takođe bio kivan na doktore. Mrzeo je tu profesiju, mrzeo je beli mantil, mrzeo je hleb koji oni zarađuju.

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Kad suze uguše potrebu duše za vazduhom i ljepotom sunca prepuštale su se u plavetne, potom modre do mračnih dubina, zauvijek napuštajući ovaj svijet.

Sećam se da su se retke sijalice ispred nekoliko kuća oslikavale u nekakvoj bari pored pruge. Nekoliko kuća. Znači nije stanica. Znači nema javne česme. Gde će naći vodu?

Sukob starih i novih, tradicionalista i modernista, nije osoben samo za (post)modernizam. Možemo ga pratiti kroz prošlost sve do manirizma i renesanse, kada je Leonardo da Vinči u Rimu ostao bez posla jer je njegov način rada bio zastareo u odnosu na Rafaelov. Estetski rat vrhunac ima u devetnaestom veku, kada se obrazuju moćni pokreti i stilovi neoklasicizma i romantizma, realizma i simbolizma ili akademskog realizma i (post)impresionizma.

Tako je bilo i sa njom. Nije bila najlepša, ali je bila moje najveće bogastvo kojim sam se ponosio i kojim sam se hvalio. Bio sam najsrećniji dok sam je imao...

Pages