Kultura i umetnost

„Simfonija treba biti kao priča.

Simfonija treba da sadrži sve“.

Gustav Maler (1860 – 1911)

Nakon koncerta Beogradske filharmonije (sezona 2022/23) – izvedeno je delo: Sedma simfonija, kompozitora Gustava Malera, dirigovao je Gabrijel Felc – pokušavam da saberem utiske i konsultujem stručnu literaturu. Čitam:

M.- odzvanjalo je u mojoj tišini iščekivanja. Hladni, sunčani zraci plesali su mi po licu. Nervozno, ne nije to. Više uzbuđenje, iščekivanje. To je bilo stanje koje je dostiglo zenit. Nanizani dani, radosno iščekivanje. Dim koji sam izbacivao plesao je oko senke koja se iscrtavala. Minuti su trajali kao večnost, ali to sam čekao. Tražio sam sebe u tom ogledalu...

M.- odzvanjalo je u poslednjoj tišini dok sam išekivao da pogled, okrenem u pravcu..., da ustanem, koračam, da ...

Sve je počelo onog vrelog junskog popodneva... –  kaže se na početku ove priče, i jednom se svakako moralo okončati, ne bi li moj život mogao ići dalje.

I to s mojim životom, sad je izgledalo ovako.

Milan Neđić, recenzija Milomir Bata Cvetković

Autor Milan Neđić

Dođe vreme, kada jednostavno moraš biti sam. Jasno povučenom nevidljivom granicom, odvojiš se od sveta i luduješ, sanjariš, bilo šta. Ali sam. Osećao sam potpuno zasićenje svetom i sobom u njemu. Ponavljalo se sve, isti ljudi, isti razgovori, jedan dan mogao bi ko zna koliko puta biti preslikan, ponovljen.

Slobodu sam ugledao u petak, 04. 11. 1995. godine, tačno u jedanest časova i dvadeset tri minuta. Imao sam tada dvadeset jednu godinu, četiri meseca i osamnaest dana. Ni najmanje mi nije smetalo što je kiša lila kao blesava. U Požarevcu su me čekali Žabac i Šekspir i, naravno, moji roditelji, Obrad i Dušanka. I naravno da naš susret nije prošao bez suza, i mojih i njihovih. Tri godine su ipak tri godine.

Autor Milan Neđić

„Sa tobom nešto nije u redu ?“ iznenada, hladno i meočekivano gledajući u čašu mi je rekao. Petar, poznanik iz kafića drug po čaši i bekrajnim praznim razgovorima. Retkim ali uvek sadržajnim.

Zbunjeno pogledao sam njegovo smireno lice i potražio pogled okrenut od mene.Prva pomisao je da jebote, svako ko se zadrži sat vremena sa mnom u društvu pročita ... Izraze lica, nervozne pokrete. Ako malo zagleda se u mutni, pijani pogle nasluti proble ili...

Onda se ona najednom pojavila. Ali ne u snu, nego u ogoljenoj, mojoj, kao sablja britkoj, stvarnosti.