Kultura i umetnost

Na početku svega je mit, isto je i na kraju.

Ta ljubav je nemoguće učinila mogućim.

Jedan stanovnik je svaki dan prelazio granicu na svom starom biciklu...

Trebalo je, dakle, da ode pod zemlju, da bi nam konačno postala zemljakinja.

On čoporom vlada ne fizičkom snagom, već snagom svog nezavisnog, a jakog karaktera.

“Lep je osećaj kada stvaraš, zar ne?”

Nije se sećao kada su ga doveli, koliko je godina imao, ni kako je izgledao, jer on nije spoznavao ništa.

Prvo će se pojaviti slika njegovog rođenja. Prvi pokušaji hodanja.

Drhti brada i klizi suza niz izborano, čestito lice moje sagovornice, dok mi pruža jabuku rukom koju je život uzorao.

-Imate li nešto da kažete pre nego što objavimo presudu, generale?-reče sudija.

-Da. Želim da kažem da se ne osećam krivim za sve što sam radio za vreme ovog rata. Ja sam vojnik, otkako znam za sebe obučavan sam za to...samo sam radio svoj posao.

-Vaš posao je odneo milione i milione žrtava, da li ste toga svesni? Da li ste svesni koliko patnji je proizveo taj vaš posao i koliko porodica je uništeno?-upita sudija.