Kultura i umetnost

Ne znaš ti mila moja kako boli pokisla ulica, a kiša i ne pada. Nakvasile je tvoje oči.

Mješečev sjaj mu je zlatio krzno milujući ga dugo i prelivajući milovanja od leđa ka repu, pa do šapa kako se kretao malom stazicom ka šumi.

Rođen je u selu Stepanovićevu kod Novog Sada, 1988. godine. Svoju ljubav prema crtežu otkrio je još kao dete, ali njegov razvojni put kao slikara tekao je uzburkano, sa usponima i padovima, nezadovoljstvima i burnim prekidima.

Gledaš svet tim prelepim, unutrašnjim očima, a to je dar. Povređivaće te drugi, gaziće te slabiji, ali ne daj se, budi to što jesi, najnežnija umetnička duša koju sam do sada sreo.

Licem starice ispred njegovih vrata se u trenutku razlio neobično blistav i vedar osmeh i poznate crte su se namah preobrazile u visoke jagodice zagonetne brinete koju je odnedavno sretao na stepeništu.

Kada je najzad nastavila, taman se spremao da je prekine, ali je odustao, jer je poznavao majku, a poenta se krila u mesu koje njene reči još nisu zagrizle.

Umesto epiloga

Turbofolk stil, koji je ovde nastao početkom devedesetih oslikava se u razgolićenim muškim i ženskim telima zalivenim alkoholom sve do besvesnog stanja i često ta muzika navodi na nasilje, prevaru i javašluk.

Iz pohabane, braon vitrine izvukao je staklenu flašu sa jeftinom brljom i nasuo sebi jednu čašicu. Čep na bocu nije vratio. Dečaci znaju da će nakon toga uslediti još sipanja, a da će nakon toga najverovatnije uslediti batine.

Lepi su. Nekako večeras lepši nego inače. I veliki su. Veći nego juče. Omalele im klupe valjda, pa je vreme da nova uporišta pronađu, a ni ne znaju još koliko će puta poželeti da su ponovo mali.