Kultura i umetnost

Nakon uspešne premijere predstave ,,Da li je kabare kriv?'', đaci škole mjuzikla Eudven su vredno radili na još jednom novom mjuziklu.

Pre nekoliko meseci suočila se sa strašnom nemani koja se zove zavisnost. Aždaja je napala starijeg sina, a da ona toga nije ni bila svesna.

Ostatak večeri protekao je u temi oko predstojećeg dvoboja između ugledne Firentinke i kapetana. Niko nikada nije čuo za megdan oružlem između žene i muškarca.

Nije više imao razloga da trpi, grebe, grabi, tera um na onu stranu realnosti koju nikada nije razumeo i ustaje svako jutro sa čvorom u želucu. Sve što je sa mukom stekao nije bilo njegovo. Ne zaista.

Međutim, prvim korakom u afirmaciji Vladislava Maržika kao slikara, mogao bi se smatrati odlazak u Štip, gde se obreo na osnovu odluke Ministarstva Kraljevine SHS, kao profesor lepog pisanja i crtanja u tamošnjoj gimnaziji.

Ko ne čita, taj i ne razmišlja. Pored toga što ne razmišlja, ništa i ne zna. Kada ne zna, neko drugi “zna za njega”.

Ne mogu te koreni spasiti od zla u sebi, jedno zlo će biti jače od svakog dobra unazad dvesta-trista godina. Zlo se duže pamti!

Zato te molim, mladi moj prijatelju, čuvaj ga se. Čuvaj se meraka, kao da je od samog đavola strašniji, a i jeste.

“Ti si tajna za mene. Nadahnuće. Poziv u nestvarno. Ti si moje ogledalo, ti si ja. Ti si putokaz kao i lavirint. Ko si ti?”

Jako dobra lirika je posebni adut svega ovoga, a album kao celina ogroman oslonac pronalazi u lepoj strukturi.

Pages