Kultura i umetnost

Čvrsto sam odlučila da tome stanem na put!

Nije mu se žurilo, i dok bi ga začuđeno gledali, pozvao bi sveštenika i kazao:„Je li, pope, jesi izguslo što si imo? ’Odi vamo! Daj da platim pa da ideš. Reko sam da mi ne dolaziš. Pop mi ne treba“.

A šta si to ono mene pitao? Šta je život? Pa, de mene sine da pitaš to? Ima onih što su učili škole. A nisam ti ja od života mnogo ni videla. Šta mi kažu ja radim, kad me pitaju ja odgovorim.

Cjelina je ponekad gubila protočnost. I ponekad... Ponekad bi se u njoj bunt i nježnost sukobili.

“Ovde će nešto morati pod hitno da se promeni, inače ove zemlje više neće biti. Ko to neće, ili odbija, da shvati je zločinac, ili saučesnik u zločinu, a za takve neće biti oproštaja.”

Prozor i laste 'nagledali' su se, a i 'naslušali', prvih odlazaka u školu, pisanja domaćih zadataka i uspeha, ali i prvih svađa, gubitka posla, finansijskih kriza i ostalih nemilih događaja.

Jezik je živa kategorija koja se menja, to znamo odavno. Opstaje u svakom slučaju, izmenjen ili ne, ali ovo je vek u kom promene dolaze brže i nismo uvek u stanju da pratimo njihov tempo i da im se prilagodimo.

Ima tih naših svuda.

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Njegova ruka uspinjala joj se uz list sve do kolena, pa skliznula natrag. Polako joj je svukao čarapu. Onda je još jednom prešao prstima po listu kako bi osetio napeti mišić.