Kultura i umetnost

Padoh na kolena pred Bogom! Molim Te, sad, sad mi daj krila, sad mi priznaj da sam anđeo i da imam moć, oslobodi me svih glupih zabluda, sumnji i straha od svega u životu!

Totalitarizmom? Diktaturom? Fašizmom? Koliko god zlo zvučalo ovo pomenuto, čini se zdravijim od kapitalističko-neoliberalne bolesti što i dalje truje, ubija i pustoši pod izgovorom i pojmom „demokratija"...

Sve se vraća na svoj početak. Živi pokušavaju da izađu na onu stranu života, mrtve on podseća na ovaj.

Kao kada bogovi ocrtavaju svet, on je zamišljao svoj, drugačiji, istinit, ali svakako njegov. Ako je život samo linija, iskrivi je, postaće reč!

Ustade s klupice, opra ruke na grobljanskoj česmi, obrisa je pripremljenom maramicom. Crvendać je još uvek pevao.

U ogledalu videla je jadnu devojčicu, raščupanu od udaraca, slomljenu uvredama, ružnu, uplakanu, samu, bespomoćnu. Mrzela je tu devojčicu.

Novovekovni kraljevi Srbije, Aleksandar Obrenović i Petar I Karađorđević, nakon krunisanja su miropomazani u Žiči, što se smatra nadovezivanjem na tradiciju Nemanjića.

I videla je, videla je, lepo je videla kako odlazi, kako se gasi, kako oči gube životni sjaj i na njih se navlači neka tanka mat senka i udaljava pogled od nje...

U našoj kući, emocije se nisu pokazivale, elegantno su se gurale pod tepih podrazumevanja! A Ljubav, ljubav ne treba da se podrazumeva, naslućuje, već da se daje i prima!

Danas imamo džog-kola i nanotehnologije, na hadž idemo zrakomlatima koje goni potisna snaga motora.