Kultura i umetnost

Osmeh jarko crvenih usana otkrio je lepe bele zube i dao neverovatnu vedrinu celom licu. Čak su joj se i oči smejale. A oči! Plavozelene, jasnog pogleda, gledaju pravo u mene.

Ključ od stana ubacio je u poštansko sanduče i spustio se liftom do podzemne garaže, ušao u kola, ubacivši kofer na zadnje sedište. Nije skinuo rukavice sve dok nije parkirao auto na napuštenom parkingu blizu aerodroma.

Mi odavno znamo da smo mi ono što smo unutra, u srcu, ne izvan tela, nego u njemu. Zato je nevažno gde smo dok god imamo jedni druge i nas same.

Večitima,hvala na inspiraciji...

Njihovo je mjesto uz oblake i ptice.

Osmehom i nevažnom pričom zahvali neznancu za veliku uslugu.

Večita težnja mlitavih i podgojenih tela za morem. Nezadovoljena strast. Nemir i maske na svakom licu.

Kaže da je osetila i prepoznala gospođin miris. Bio je karakterističan – mirisao je na čisto rublje koje je smrznuto uneto u toplu prostoriju.

Lovac, ozaren predstojećim lovom, tražio je svoj plen.

Trebala im je samo ljubav, a oni su je otrovali zavišću, mržnjom, neverom, izdajom... Iz toga su se izrodile mnoge druge boljke koje su razorile plemenita i uzvišena osećanja i prikucale na stub srama – dobrotu i osećajnost.