Kultura i umetnost

Čovečji nagon uvek je jači od nagona bilo koje životinje, i odnosi pobedu nad razumom koji bi trebalo biti jedino ljudska kategorija.

Obilazio sam sve grobove, sa krstom, granom, polumesecom, petokrakom, neke bezimene, jer su se slova sprala, neke daleke, po ćoskovima, usamljene i tužne grobove samoubica. Kao da za mene tada ti mrtvi nisu bili mrtvi nego ljudi koji su samo bili tu gde jesu sa svim pravima koja su im za života pripadala.

Preko TV programa se jasno oseća to, neko ustaljeno i teško ukratko opisivo neprijateljstvo svih i svega onoga što se pojavljuje na ekranu, prema čovečanstvu i ljudskom napretku. Bezbednije je TV shvatati kao neku vrstu neprijateljskog oruđa i oružja za pustošenje ljudske duše.

Sa tim sladoledžijama se može popričati o bilo čemu, na bilo koju temu sa njima možete da razgovarate, jer njih uopšte ne zanima proizvodnja sladoleda, a još manje tehnologija koja se koristi u toj proizvodnji.

Jesen je već uveliko počela, propraćena hladnovitim vremenom. Lišće je požutelo i počelo da pada, dok su ptice gotovo zamukle. Zemlja je postala sve vlažnija od kiše, koja već nekoliko dana ne prestaje da pada. Tmurno nebo se spustilo, kao da će da padne na ljude. Valjda je takvo uvek u ovo doba. Aleksandar je zbog svega toga i provodio dane baš tu, kući. Čitao je neku knjigu, pomalo i gledao vesti. Ništa posebno. Tako mu je svaki dan prolazio. Uostalom, šta sedamdesetogodišnjak treba da radi u tim godinama, sem da sedi kući?

Posvećenost sitnim i krupnim stvarima koje je dovodila do savršenstva, bile su njena odbrana i beg od onoga što je htela da zakopa, od onoga što je živelo u njoj i uporedo sa njom ustajalo i legalo. Bile su to uspomene na studentsku ljubav – lepe, nežne, ali i sećanja na ono što je došlo posle toga.

„Kukavička ljubav koju svi gajimo prema slobodi, pravi je pokazatelj težine tereta našeg ropstva”, rekla je.

Pages