Kultura i umetnost

Negde oko ponoći još jedva dišuća misao udahnula mu je novu snagu. Neće čekati. Sam će okončati ovu suludu avanturu. Ako uništi telo negde će sigurno pravi on završiti.

Rastvorio je sebe u maloj brvnari i hlebu sa crnih dlanova.

Kroz slike se provlači osećanje da je ljubav svugde prisutna i da nema granica.

A to, da skupo košta to što ljubiš bez daha i grliš ludo, bez straha, tako si htela, jer ne umeš drugačije, to je tako, život...

„Moj posao je da sve znam...“ izgovorio je, udahnuo duboko i nastavio dalje.

So ustvari može da bude vrlo gorka, više nego slana...

Nikad bezbrižnog čovjeka, a ni čovjeka bez boli.

i ova Dolina je baš u svom ovom haosu i ništavnom stanju savršena, i zbog toga što je njena kataklizma nužnost nastanka Novog, a i zbog toga što vas je dovela nazad...

Pogled mu je bio uplašen, izbezumljen, a tada je bio najopasniji.

Onda je tata umro. Jako srce, ali nije izdržalo krvarenje kad se mašina u fabrici raspala i odnela mu ruku.

Pages