Kultura i umetnost

Teče 2 km od mog stana. Zelena je, kao šuma da je. Hladna je kao zima da je. Lepa je kao žena da je. Niko je nije tako divno opisao kao Andrić Ivo, a ni zamislio kako da je ulepša i oplemeni kao veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, a ni okitio mostom, kao ljudske ruke. Na Drini je ona pozornica, simbol trajnosti, jedina konstanta kroz vreme i živote. Most na Drini je spona, tkivo izniklo iz vode, umetnost bez premca, mrtva građevina koja živima služi, pa tako da i sama postaje živa.

Seo je na travu pored njega i gledao ga, a nije ga video. Video je samo njenu bosu nogu i sandalu s pokidanim kaišićem, a pored, šešir slamnati, veliki, s belom trakom koja je lepršala na vetru.

Radovan Grkovski

Svake noći kada bi zaspala, sanjala je ženu za koju su je vezivali najjači osećaji koje je mogla, ili nije mogla ni da zamisli.

Ako gledamo dela savremene fantastike uočićemo u njima dosta toga mitskog. U Ratovima zvezda imamo ne samo palog anđela, nego i njegovo iskupljenje, takođe i suočavanje sa vlastitim demonima.

A, u čekaonici se sanjalo. Brze slike su letele tako da je postojala izvesna mogućnost da će njihov let i brzina oboriti spavača sa stolice.

I mada se nije video prst pred okom od magle i dima, mesec je sijao kao da nikada više neće zasijati.

Rukom mu je pokazala na mjesto na kom je željena da se zaustavi. Nikada nije bila stroga, ali je njen autoritet bio neprikosnoven do samih oboda njihove šume.

Sve je život zahvaljujući ljubavi! Šta drugo može činiti dušu večnom?

Ona mlađa se toliko zasmejala, da u nekoliko tenutaka nije mogla da diše, pa je ova starija lupi po leđima da dođe sebi, a onda opet salva smeha i novi pljusak znoja.