Kultura i umetnost

Sve što se dešava u tvom životu sam iniciraš, da ne bi video koliko si sam, da slučajno ne bi sebi dopustio spoznaju stravične samoće.

Vrlo često kupim sebi jedan gerber ili jednu ružu, isti oni gledaju kako ga ponosno nosim i ponašajući se kao da mi ga je neko drugi kupio, gurkaju se između sebe I pokazuju: “Vidi je kako se šešuri.” Selo.

Bila je prirodno ružna, neprirodno zapuštena i upadljivo glasna.

Milutin je pre smrti naredio da se za Simonidu izgradi crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Valjda je tim činjenjem hteo da se iskupi za zemaljske grehe nanete Simonidi.

Jutro je tek počelo da umiva Zemlju. Orosilo je. Malena se budila. Počela je da se proteže i pomisli kako se dobro naspavala. Osetila je neku novu snagu. Bila je ista, ali i nekako drugačija.

„Ćoro ćoravi pogledaj mi zulufe, što se ne okaneš ovog posla dok još nikom nisi uvo odsekao?!“ Nakon žalbi koje su upućene na uslugu, usledile bi žalbe na cenu tih usluga:“Kol’ko?! Pa ti dušu nemaš krvopijo matora! Zaokruži na ovaj kalendar kada sam ti poslednji put ušao ovde!“

Prva knjiga Nataše Đurović, kolumniste, esejiste, pravnika, pod nazivom "Dnevnik dokone domaćice".

Za vreme Turaka, služila je kao sklonište, baš zbog toga što je visoko i što se do nje teško dolazilo, a put je bio poznat samo ljudima koji tu žive.

Nisam nigde pošla. Tek videh sebe nagu na njegovim rukama. Tek čuh da raskoš njemu pripada. Tek čuh sebe kako plačem. Pretvorih se u pticu što na snegu drhti i moli za toplinu njegova dlana. Hoće li mi pticu spasiti?

Ana Fafulić