Kultura i umetnost

Otac se pravio da ne primećuje svog sina, dangubnog mladića od četvrt veka, koji je poput teškog ranjenika hodao po kući. Raznočarenje je pritiskalo očeve grudi.

Uzela je jaknu i uzašla ne zaključavši ni vrata za sobom. Na stolu je ostala dopola ispijena kafa, u ormarima skupa garderoba, u sefu još skuplji nakit. Nije marila.

Posebno se nazdravljala smrt Srbima! Tada su se krigle piva ispijale brže i lakše.

Sam čovek nema lance, ali i svaka rana je samo njegova. Bilo to dobro ili loše.

Kada je 1844. napisao rad na 230 strana o svojim otkrićima, sastavio je i testament i naslovio ga na svoju suprugu.

Stigoh do Drine. Široka, punog dotoka iz elektrane, jakim tokom je udarala je u stubove mosta, cepala se zvučno oko stuba i opet iza njega spajala.

Ana Jakšić Glinska, baba po majci cara Ivana Groznog, bila je ćerka Stefana Jakšića, koja se udala za kneza Vasilija Ljvoviča Glinskog, sa kojim je dobila ćerku Jelenu Vasiljevnu majku Ivana Groznog. Kad je Ivan imao tri godine, otac mu je umro, a sa osam, ostao je i bez majke, koja je, najverovatnije, otrovana.

Jevrem je skupljenih očiju gledao u lik kojeg su se njegove oči odvikavale petnaest dugih godina. Studije, ilegalni komunistički rad, revolucija, sve je to stalo u petnaest godina Petrovog izgnanstva iz očevog pogleda...

Ma, zezam se ja sa tobom, dobro sam. Imam svoj dinar, ne zavisim ni od koga, imamo svoju gajbu, ne delim je ni sa kim, dobro je, ne žalim se.

Zašto smo uznemireni tuđim pogledom, osmehom, lasom strasti koja nas neminovno privlači jedno drugom, razbija na komadiće svesne nesvesti, ne da nam da budemo odvojeni i srećni u tome i to ne samo radi produženja vrste?