Kultura i umetnost

I zato nisi voleo svet, ali kada si spoznao šta znači voleti običnu travku, zavoleo si i svako biće zbog onoga što jeste i nije, znajući da može "biti"...

Ritam kuckanja, ritam govora, ritam sunca koje je palilo zidove, ritam svog srca koje je iskakalo i uskakalo u njegovo.

„Principi, da... Oni su stari koliko i svet. Ne menjaju se, traju, a čak je i sama planeta promenila svoju putanju. I ona nekad izbaci teret iz svoje utrobe“

- Pozovite hitnu pomoć! -

Kroz svoju umetnost ja govorim o stradalnim dešavanjima koja se tiču mog naroda i njegove istorije, dajući sebi potpunu slobodu u prikazu onoga što svi jako dobro znamo.

U stvari, ljudi su pametniji što su mlađi, a ne što su stariji, zaključio je.

Voleti...

Pušio sam pljugu ispred ulaza i posmatrao izgubljene, dugokose ratnike i devojke u kožnim minićima. Njihov jedini cilj je bio gutljaj piva uz prirodu, razmišljanje uz sunce i cmakanje uz zavidne poglede.

Hajde da fabrikujemo stvarnost.

Možda da racionalizujemo svoja osećanja?

Ili da konačno sredimo draftove svojih života?!

Gledamo nesavršenim vidom, kao što stranim rečima koje koristimo govorimo čudnim jezikom. Niko nas ne razume. Niko nas ne oslobađa. Niko nas nema.

- Metanoja, dragi Moj ili Naš, svejedno! U vozu si koji nije voz, niti kakav prevoz ili bilo šta tome slično, jer ne ide nikuda, niti odnekud dolazi, već je to što jeste, kao i svi mi ovde, pojavni oblici, povezani na jedan način iz prošlosti koji ovde i u ovom trenutku više ne postoji, a ovde opet povezani na jedan sasvim nov način, sa one strane vremena i prostora. Vidiš, nikoga od ovih ljudi nisi prepoznao, iako te je povezanost sa nekima od njih i dovela ovde, jer oni više nisu ono što te je sa njima povezivalo, iako izgledaju isto kao i tada.