Kultura i umetnost

Konačno je došlo i mojih pet minuta – razmišljao je Plinije, posmatrajući društvance koje se tog jutra sjatilo u njegovom kabinetu. Za ovalnim stolom boje trule višnje, gledajući s leva nadesno, sedeli su dvojica državnih sekretara, načelnik poreske uprave, direktor policije, pomoćnik direktora carine, javni tužilac, stečajni upravnik, sudski izvršitelj, javni beležnik i dvojica narodnih poslanika.

Šest meseci od razmeđe dva milenijuma, na proslavi osamdesetdvoogodišnjice mature Više škole pesničkih veština u Neolitaniji, okupilo se stotinak razdraganih prijatelja.

Neobičan fenomen koji u Estoniji počinje 16.maja i traje do 28.jula. U tom periodu, kada sunce samo na par sati nestaje iza horizonta, dani su dugi, a noći svetle kao razblaženi suton. Najduži dan traje 18 sati i 40 minuta.

Krenuo je, sasvim siguran i odlučan. U mislima živela je velika i jasna, osvetljena poruka. Krenuo je u susret, do kraja, do kraja beskraja ništavila. Odlučan u nameri da sastruže utisnuti otisak i ponese ga. Danas je taj dan, to mu je u snu šaptao glas. U prekinutom snu nije se osećao umoran, u plesu probuđenosti osećao je snagu i nadu.

Tog jutra Marija uz kaficu, nevoljno priznade Robertu kako je juče bio u pravu, coknu ga u nosić i odjuri u redakciju.

Ostade Roberto sâm sa svojim mislima.

Bolje da poradim još malo na mom prvencu, dok imam inspiraciju. A ona glavuckova ludača neka izvine, kad je čekala do sad, neka sačeka još malo!

Izreka da su pijace ogledala i duše gradova još jedna je u nizu onih koje na severu nisu našle opravdanost svog izvornog  značenja. Voće, povrće i „svašta nešto“ smešteni su u markete i na poneku tezgu zalutalu u neprometnoj ulici.

- Ja se Milena, na ovom svetu najviše plašim žene.

- Zašto, Petre?

 -Jedino ona može da me pobedi. Zato sam se i petljao, uglavnom, sa beznačajnim ženama, koje ljubavlju nisu mogle da me ugroze i udalje od partije.

-Zar postoje takve žene?

-Postojiš ti.

„Ljudi su zli? Ljudi su pokvareni?“, odjekivalo je u zalutalom razmišljanju, koje se poput bumeranga, iznenada vratilo u raspadnute misli. Glava ga je bolela kao da će da eksplodira, pokreti tela levo, desno, neprirodni pokreti kao da su želeli da oteraju nesnosan bol. Bol je bio nepodnošljiv, tek s vremena na vreme popuštao bi ga, tek toliko da kroz misli prostruje...

Marija i Roberto su sa posebnim uzbuđenjem pratili dešavanja u gradu, gledajući čas jednu, čas drugu TV stanicu, da im nešto važno ne promakne.

– Ovako nešto ima samo kod nas – reče Marija, vidno uzbuđena što se njena emisija neočekivano našla u žiži današnjih zbivanja.

– Ljubavi, džaba si se polomila da dokažeš lopovluk bratije na vlasti – nadovezao se Roberto. – Ti mangupi će opet da se izmigolje pravdi, videćeš.

Bogata istorija i brojni osvajači ostavili su, moglo bi se reći, trajni pečat u religiji Estonije. Najpre, dugotrajan i veliki uticaj imali su germanski pagani. Zatim su Šveđani nastupili sa zabranom svake religije, ruski osvajači doneli su pravoslavlje koje je potom ugušeno velikom ateizacijom društva pod sovjetskom okupacijom. Verovatno su ovo razlozi zbog kojih Estonci slove za najmanje religiozan narod u Evropi. Neki statističar uspeo je da na ovim prostorima napabirči nekakvih trideset procenata vernika.