Kultura i umetnost

Heroj koji je izvukao devojčicu iz zapaljenog stana, sebe nije smatrao herojem. Pred televizijskim kamerama izjavio je skromno da se on samo našao u pravom trenutku na pravom mestu i da bi svako postupio na način na koji je i on to učinio.
Heroj će uskoro pasti u zaborav, devojčica koja je zahvaljujući njemu preživela, postaće žena i sećaće se tog tragičnog dana kao kroz maglu koja će biti gušća od dima koji je tog tragičnog dana pretio da je uguši.

Sеdео је zаmišlјеn u fоtеlјi. Nа Тv-u nеki bеzvеzni prоgrаm; еmisiја u kојој sе nеsimpаtični vоditеlј smеје svојim šаlаmа dоk glеdа u svоја dvа gоstа. Јеdаn оd njih srеdоvеčni rеditеlј, pоznаt pо tоmе štо kаstinzi zа njеgоvе filmоvе pоčinju čitаnjеm scеnаriја, а zаvršаvајu sе kао kаstinzi Pјеrа Vudmаnа u industriјi filmа zа оdrаslе. Nа tim kаstinzimа su nа isti nаčin prоlаzili i glumci i glumicе. Rеditеlј је biо čоvеk širоkih shvаtаnjа... Kоd njеgа diskriminаciја pоlоvа niје dоlаzilа u оbzir.

“Kako osoba može ostati normalna pored javnog iznošenja intime parova, koji  kače  slike svoje sreće po internetu, predani jedno drugome,  kao da se svete osobi koja ih je obožavala i volela? Koliko njih ranjava svoje bivše bezobzirno se hvaleći svojom srećom, kao da je ona doveka? Koliko? Nije li to gordost? “, mislila se Ana, ukotvljena u baruštini svojih opsesivnih misli koje je nisu proganjale samo kad je pila.

Avion je klizio, činilo se lagano, tek nešto ispod oblaka. Skoro svi putnici su spavali. Samo poneko usamljeno svijetlo nad sjedištem je pokazivalo da se nisu svi predali slatkom carstvu sna. Neki su čitali, a neki su tiho razgovarali. Bila je to tišina nalik na onu iz biblioteke. Spokoj izazvan laganom nebeskom  plovidbom, samo bi povremeno remetilo prisustvo stjuardesa, koje su spretno i pažljivo hodale između redova sjedišta, trudeći se ispune sve želje putnika.

Sreten Bošković

“O, narode moj! “

Duga dramska pauza.

“Šta sam ja vama rekao ruljo, bagro? Zašto me ne slušate? Ja sam najpametniji, mene slušajte, meni verujte, svi ostali su budale! Ja vas volim, pokušavam da vam pomognem! Ja radim, ja stvaram, ja vam dajem posao, ja vas hranim, bez mene bi propali! Pa, zar vam nisam objasnio da smo najbolji u Evropi nezahvalnici jedni, živite nikad bolje! Hajde recite, kada vam je bilo ovako lepo?”

Оštаr rаvničаrski vеtаr rаznоsiо је kаplјicе zubаtоg suncа. Dоsаdnо pоdnе dоk је iščеkivаlа dа iscuri vrеmе i vrаti sе u rutinu. Dаnimа је tаkо, mеsеcimа, оduvеk, оd trеnutkа kаdа...

Zdravo Slatka,

prvo Ž na kraju pisma je želim,

a ovo drugo Ž je ženim

 

 

Maloprije sam te zvao, ali bila si kod doktora, pa se ponovo nijesmo čuli. Tvoja mama je bila ljubazna, ali ja se odmah rastužim i iznerviram što te nema i što se nismo čuli….

Još nisam dobio pismo, ali stići će valjda sjutra…

Odlučila sam da odem. Kada je već nemoguće pobeći iz sopstvenog života, moguće je promeniti mesto, koje me je držalo u procepu između prošlosti i budućnosti, u nekoj stalnoj nadi i verovanju da može biti bolje.

Nije bilo.

I šta ja imam od verovanja da će sutra doneti novo sunce, da će skinuti mrenu sa oka, i maglu iz koje pokušavam da izađem, da zaplovim drugačijim morima, kada si ti svezan kao sidro na dnu, a ja nemam snage da te pomerim.

Šolja crne kafe, već ohlađene i opušak tek ugašene cigarete. To je slika mog jutra. Gledano sa strane (pa budimo iskreni čak gledano i iz mog ugla) ne bi se reklo da je to jutro nešto drugačije od ostalih. Evo mene opet za stolom u pidžami i kafa i cigarete i dim. Pa, ipak, ovo jutro razlikuje se od drugih sličnih.

Pages