Kultura i umetnost

Udobno zavaljen u stolicu, pažljivo je posmatrao devojku koja je, nervozno šetajući pored Terazijske česme, sve češće gledala na sat.

Ličnost koja je, možemo reći, simbol ovog muzičkog pravca u našoj zemlji, ali i u regionu.

Osećao je samo glad za mestom gde je nekada bio sit.

Nešto kad' vraćam film ne mogu da se opsetim ko je iz ekipe slavio slavu na regularnoj bazi.

Eventualno neko ko je imao u šteku obudovelu baba-strinu Hadži-Pešičevu, rodženu Beogradžanku sa Dorčola, pa se krišom iskradao sa kevom da ne vidi matori, inače visoki čimbenik u Sekretarijatu unutrašnjih poslova ili Komitetu za bezbednost saobraćaja.

Srce je teško naći novo. Mnogo zajebana stvar. Sve rariteti.

Vreme je da se stvari promene. Došao je taj dan.

Preopterećeni svime oko sebe, zaboravili baš na to od čega sve i počinje – samog sebe.

Sve je to odisalo niskom svešću i čamotinjom tipa „geto-nepravda-trula repčina-nacionalistička kanalizacija mržnje i nezadovoljstva i konglomerat nesuvislih misli nepismeno nažvrljanih na različite papire sa flekama od pasulja ili neopranih ruku nakon pravog sranja.

Posvećeno mojoj baki.

Pomoć oko prve pesme koju je snimio u studiju pružio mu je Kiza iz grupe Robin Hood. Može se reći da je publicitet stekao posle numere ‘’Otkucaji’’ koju je snimio u saradnji sa Marčelom.