Kultura i umetnost

„ E stvarno si kraljica trotoara! Gde si se ovoga setila...“ nasmeja se Marko, čitajuću naglas uvodni deo bloga, pod naslovom-Slika moje mace, propraćen fotografijom crno-bele mačkice, koja je blaženo prela na kanabetu svoje, nepoznate vlasnice.

Pa šta? Pa šta ako mislim tako? Baš me briga ko je, kažem to tako upravo jer ne znamo ništa o njemu, Keri, a trebalo bi da znamo ko nam se doseljava, a ne ovako, može biti bilo ko. – Senka se ponovo vratila u svoj poluležeći položaj, stavila pikslu na grudi i nastavila da puši cigaretu.

Ostanite mi sretni i ispunjeni, ništa manje od one blažene zahvalnosti u rasutoj zori...

„Čime se ti baviš, Pero?"
„Ja sam diplomirani tumač ljudske egzistencije.“

Mina Radović

Balansiramo između boja, između senki i svetlosti, između podzemlja i nadzemlja, pravimo sve i svašta…

U takvom životu prođe i život.

Čudni su ti rođendani, pomalo sebični. Umesto drugi da se raduju više od tebe jer postojiš, to je tvoj najsrećniji dan.

Prihvatila sam ovo pozorište, iz dosade, a postajem sve bolja i bolja sa svakom novom ulogom koju svečano kao orden primam, sve očekujući da ćeš iza nekog ugla izviriti.

Bela je žurila da izađe napolje iz male trošne kuće u kojoj je živjela. Žurila je da ugrabi ono dragocjeno vrijeme dok sunce previše ne ugrije.