Ilija je zapravo pucao na beskrvnog, anemičnog, bolesnog šećeraša i čiraša, koji ima nepopravljivog sina narkomana, nesređen život, histeričnu ljubavnicu i isto tako anemične prijatelje koji su zarobljeni u administrativnom svetu.
Sada tamo pada kiša. A magla krije tragove baskervilskog psa. Ona trči. Devojka u crnom. Bili smo baš mladi: možda smo tek dobili lične karte. Spojio se sever i jug. Bio je jedan slet 25-og maja i autobus koji je odlazio. Oko nas se nazirala nadolazeća smrt i vatra. Nikad nije lagala, a bila je iskrena. Ali se žuč svađe prosuo. Kao i uvek: bez razloga. Pokušavala da priča sa mnom. Stalno je iznova htela da me učini boljim. Bio sam tvrdoglav, ljubomoran i osećao sam mazohističko zadovoljstvo u sadističkom odbijanju. Onda je ona otišla daleko.
„Knjiga nije uvek bila zanimljiva svakome, budimo realni, čak ni u vreme kad smo mi bili tinejdžeri, a da smo kojim slučajem imali sve ovo što imamo danas, kakvi bismo bili? Da li bismo izabrali knjigu ili kompjuter?“