Kultura i umetnost

Dočekali smo ih mlakim aplauzom.

Sirotinjski sobičak, skoro da miriše na neku čamotinju; piksla puna otpalog rezanog duvana i dve šolјe kafe. Oseća se neka samoća u prostoriji koja nije okrečena odavno. Paučina u jednom uglu, ispletena na neki čudan način. Neprijatan miris oseća se sa poda, kao da ženska noga nije kročila godinama, pa je higijena zapuštena u onoj meri u kojoj bi mogla najviše da zasmeta u rođenim čistuncima. Prašnjavi televizor i na njemu progoreli stolnjak. Slika iz studentskih dana na njemu. Sobu krase police prepune knjiga, razvrstane prema oblasti kojom su se bavile.

Anđela Mujčić

Umirao sam od smeha.

Lorian je znao da čita rune i neke druge simbole, znao je da sluša vetar, znao je da razume... Tome ga je naučio Hrast.

Reklo bi se da nismo u takvom sranju u kakvom mi mislimo da jesmo i kako nam samo nedostaje dobra volja, pa da nas Evropa, ta matora bogata kurva, primi u svoj zaštitnički zagrljaj.

Hot dog vs. ćevapi

U Turneji, sa istorijsko-kritičke distance, buknuo je na površini jedan deo tog kruga beogradske škole filma koji nosi u sebi autodestruktivno posmatranje ratnih dešavanja u bivšim jugoslovenskim republikama.

„Trebalo bi da to bude alarm koji će probuditi roditelje, a onda i sve nadležne institucije; opomena da nema čekanja ni tolerisanja, da mere koje ga ublažavaju ili sprečavaju moraju biti temeljne i korenite, a ne da se svode na zacelivanje posledica.“

Do sledećeg sajma sledi - čitanje u toku.