Kultura i umetnost

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Njegova ruka uspinjala joj se uz list sve do kolena, pa skliznula natrag. Polako joj je svukao čarapu. Onda je još jednom prešao prstima po listu kako bi osetio napeti mišić.

„A ko će vam plaćati orgije i sumanute iluzije? Ko će ves hraniti i biti vam kriv zapromašaje? Premalo vas je da biste se dugo mogli gložiti, premalo da bi ste bili zadugo siti jedući jedni druge.“

Turbulentno i uzbudljivo

I tako su prvo, još za vreme njegovih predaka počele iščezavati šume, pa njeni stanovnici pod zavesom bledom, potom zvezdano nebo, pa mesec i svici, pa mašta i iluzija, i sve ostalo redom.

Svet je oduvek bio i uvek će biti uskraćen za gomilu zanatlija, jer je neko u nekom trenutku svog života pomislio da može da se bavi pisanjem.

Neizgovorena pesma isto je što i ptica vezanog kljuna zatvorena u kutiji šibica. Sve je tu, ali ničega nema, bar ne u onom smislu u kojem bi trebalo da ga bude.

Sve ovo, međutim, nije ni upola toliko strašno koliko je današnja muzička scena užasna. E, tu se ne zna ko kome plaća, ko plače, ko kome skida gaće, ko jauče, ko krešti, ko vrišti, a ko se krsti.

Nesebično je dopuštala da joj njegova sećanja postaju snovi, dok na javi nije imala prošlost na kojoj bi mogla da gradi svoj život. Kada izađe iz bolnice. Kada bude izlečena.

Sada je ona režala. Sakupila je svu svoju snagu i pokazala ona tri kriva zuba.