Kultura i umetnost

Srpsko društvo, raspeto poslednjih godina na krst tranzicionih procesa, gotovo da i nema film koji bi izrazio buru nezadovoljstva prema aktuelnom društvenom poretku i problemima koji ga izjedaju.

Jesam li fikcija?

Zlonamernici bi rekli ništa novo, ali postavlјa se pitanje o današnjem odnosu prema umetničkom talentu. Kako danas izgledaju Salijeri i dvorska kamarila? Da li su se promenili ili ostali isti? Naravno, ovo je 21. vek, u kojem će retko koji umetnik završiti u zajedničkoj grobnici posutoj krečom, ali se i Mocarti retko rađaju.

Ne vredi plakati, kaže jedna pesma, ali plači ako moraš, biće ti lakše, kažem ja.

Momčilo Bjeković

Ćutala je uživajući, barem se činilo tako, u šumljivom brbljanju vetrova koji je kvario tišinu, ali uvek skladno, uvek šarmantno, nepretenciozno, taman kada bi bezvučnost postala teška, bremenita i nepodnošljiva.

Gladijanci su živeli u svetu strave i užasa, bez hrane, lekova, ljubavi i svega ostalog. Jedino je smrt bila nešto što je sasvim izvesno i sa čim su mogli da računaju bez iluzije da će im izmaći.

Znaš što mi je kad sve moje priče zamijene groznićave tišine polu-tuge, polu-dosade?

Čudan je pogled sa beogradskog solitera. Sve je mirno i mirišljavo. Vide se samo Dunav i Sava. Kako su lepi! Ko još ima Avalu i Kalemegdan? Ibar je suviše daleko, i prljav. Dolina kesa. Morave su se iskrivile.

„Vidiš li, Zlatokosa, svoje ime u zvezdama?“ pitao ju je jedne od onih večeri kad su pogledima uprtim negde, tražili beskraj i u njega smeštali svoju bezvremenu ljubav, lišenu svih ovozemaljskih slabosti. Umesto odgovora, prstom je pokazala na zvezde i u vazduhu načinila nekoliko pokreta.