Kultura i umetnost

Ono što je Živka Nikolića kao umetnika impresioniralo i davalo mu inspiraciju, jeste bavljenje intimnim delom bića, nečim što se krije duboko u duši pojedinca. Oblast psihološkog tumačenja dramskih likova bila je njegova sekundarna ravan, ali neizostavna prilikom tumačenja ovog reditelja.

Bilo koju slavinu da odvrne, umesto guste, dugogodišnjim zrenjem oplemenjene sadržine stečenog saznanja, potekla bi mutna, razvodnjena tekućina napabirčenih činjenica, izazivajući stid i gađenje u piščevoj napaćenoj duši.

Nedelja. Zaranjam još jednom, poljubivši je mislima u vodi i vraćam se ka obali, psima.

Jednom rečju, da nisi ti, bajo, neki opozicionar, disident takoreći pa si pao u nemilost?

Jedino je umetniku dozvoljeno da zamišlja svet bez uticaja ozbiljnosti. Njemu je data mogućnost da u skrivenim predmetima otkrije svetlost; da nagovesti umesnost sveta bez obzira na patnju; da ponovo dečjim osmehom uspostavi jedinu iluziju koja je potrebna čoveku, volju za životom.

Zato što volim čovečanstvo – potrebno je hraniti me iz utrobe i najdubinskijih pora ovog, još uvek, pristojnog bivstvovanja.

Novi film producijske kuće Samit. Tako sam mnogo očekivala, a dobila tako malo.

Nikad nije bio problem u fizičkom izgledu ljudi već u onome što su radili. Otkad je sveta i veka vojske su spaljivale, pljačkale, ubijale, silovale. Vlastela je u brojnim zemljama primenjivala “ius primae noctis”. Žene skoro nikad nisu birale za koga će se udati.

Nema potrebe pratiti zastarele, prevaziđene i dosadne forme i kanone pisanja. Književnost je evoluirala. Čovek već hiljadama godina ne živi u pećinama i ne jede sirovo meso, tako je i moderna književnost izašla iz pećina i sad je na svetlosti Sunca, bez okova pređašnje.

"... Ah, užasni svete! Zar te nisam dostojan? Ja garantujem, garantujem, da bi me svaki čovek na svetu znao, samo kad bi mi život pružio tu jednu priliku! ..."