Kultura i umetnost

Zato što volim čovečanstvo – potrebno je hraniti me iz utrobe i najdubinskijih pora ovog, još uvek, pristojnog bivstvovanja.

Novi film producijske kuće Samit. Tako sam mnogo očekivala, a dobila tako malo.

Nikad nije bio problem u fizičkom izgledu ljudi već u onome što su radili. Otkad je sveta i veka vojske su spaljivale, pljačkale, ubijale, silovale. Vlastela je u brojnim zemljama primenjivala “ius primae noctis”. Žene skoro nikad nisu birale za koga će se udati.

Nema potrebe pratiti zastarele, prevaziđene i dosadne forme i kanone pisanja. Književnost je evoluirala. Čovek već hiljadama godina ne živi u pećinama i ne jede sirovo meso, tako je i moderna književnost izašla iz pećina i sad je na svetlosti Sunca, bez okova pređašnje.

"... Ah, užasni svete! Zar te nisam dostojan? Ja garantujem, garantujem, da bi me svaki čovek na svetu znao, samo kad bi mi život pružio tu jednu priliku! ..."

Ars longa, vita brevis

Hari Flešmen, od milošte Fleši, je sve, samo ne junak. Arogantni, nadobudni probisvet. Samo su mu dve stvari u glavi: kako da spasi svoju kožu, i kako će koju sojku da prevrne u krevetu.

„Do tada nije mogao ni da pomisli da je literatura najbolja igračka za ismevanje ljudi.“ G.G.Markes

Gradove volim kao što volim ljude. U mom srcu, još mesta ima.

Evo, već je prošla deseta godina, a on mi još ne izlazi iz glave. Kakav pisac! Kakav stvaralac! Učio sam sve od njega, kako se živi i kako se stvara. Ljudi kao on su još uvek neponovljivi. Ruku na srce, bio je dosta čudan i povučen. Večito je bio u svom nekom svetu, zatvoren u malom stanu, na Terazijama u Beogradu. Nije voleo da izlazi, da se druži, već samo da piše! Lično, on je i dalje za mene ostao kralj kratkih priča!