Kultura i umetnost

Svet je oduvek bio i uvek će biti uskraćen za gomilu zanatlija, jer je neko u nekom trenutku svog života pomislio da može da se bavi pisanjem.

Neizgovorena pesma isto je što i ptica vezanog kljuna zatvorena u kutiji šibica. Sve je tu, ali ničega nema, bar ne u onom smislu u kojem bi trebalo da ga bude.

Sve ovo, međutim, nije ni upola toliko strašno koliko je današnja muzička scena užasna. E, tu se ne zna ko kome plaća, ko plače, ko kome skida gaće, ko jauče, ko krešti, ko vrišti, a ko se krsti.

Nesebično je dopuštala da joj njegova sećanja postaju snovi, dok na javi nije imala prošlost na kojoj bi mogla da gradi svoj život. Kada izađe iz bolnice. Kada bude izlečena.

Sada je ona režala. Sakupila je svu svoju snagu i pokazala ona tri kriva zuba.

Tako ćemo doći, a hvala Bogu, mnogi od nas to neće doživeti, do najnovije ere, ere majmunsko-nacrtano-precrtanih cirkusanata, s prošlim nazivom ljudi. Prošlo svršeno glagolsko vreme.

Srešćemo se u dubinama nas samih. Osmehnuću se, jer napokon saznajem.

Čovečji nagon uvek je jači od nagona bilo koje životinje, i odnosi pobedu nad razumom koji bi trebalo biti jedino ljudska kategorija.

Obilazio sam sve grobove, sa krstom, granom, polumesecom, petokrakom, neke bezimene, jer su se slova sprala, neke daleke, po ćoskovima, usamljene i tužne grobove samoubica. Kao da za mene tada ti mrtvi nisu bili mrtvi nego ljudi koji su samo bili tu gde jesu sa svim pravima koja su im za života pripadala.

http://www.konkretno.co.rs/