Kultura i umetnost

Zimski praznik istočnih Slovena kod kojih ga možemo prepoznati pod imenom Maslenica. Korene vuče iz paganske i hrišćanske tradicije, a Estonci ga, za razliku od Rusa koji praznuju čitavu nedelju, skromno slave samo jedan dan. U prevodu Vastlapaev znači Pokladni utorak i uvek je to poslednji dan pre početka Velikog uskršnjeg posta.Ove godine se, iz razumljivih razloga, odugovlačilo sa odlukom o proslavi.

Skrivenom stazom bežao je, povremeno zastajući, kroz travu provlačio je cipele, skidao naslage tegobe. Užurbano bi to činio, da ne izgubi ritam bekstva, da ne zaostane i da ga aveti ne sustignu, zgrabe i raskomadaju.

Nakon pređenih stotinak metara, Rahela je skrenula desno, videla naherenu drvenu banderu koju samo kablovi drže da ne padne na put, i prisetila se da odatle kreće onaj niz krivudavih sokaka koji vode do centra sela. Noć je bila tiha, bez daška vetra i neuobičajeno topla za ovo doba godine, inače bi se smrzla ovako lako obučena, samo u teksas jakni i tankim farmericama.

Dan nezavisnosti je nacionalni praznik koji se u Estoniji proslavlja dvadeset četvrtog dana svakog februara u protekle 104 godine. To je dan sećanja na učesnike rata protiv sovjetske Rusije i usvajanje Deklaracije o nezavisnosti. Ove godine, datum proslave se poklopio sa početkom jednog drugog vojevanja, čiji će kraj, o kome je trenutno apsurdno govoriti, jednoga dana takođe biti krunisan sličnom deklaracijom, plotunima, praznovanjem.

Na nebu su  naizmenično klizile senke konjanika. Koplja sa zastavama lelujala su kao prirodni produžetak ljudskih silueta u oklopu, čak se i vazduh iz konjskih nozdrva jasno video. Beskrajan niz tih moćnih oblika promicao je bez glasa.

Na nebu kao i na zemlji.

Skoro kao ogledalo. Šta li je stvarno, a šta opsena? Da li je božja varka opipljiva stvarnost na zemlji, pa su nebeske senke samo njegovo poigravanje našim umom? Ili je sve, baš sve neka projekcija života sa zemlje na nebo?

"Ubiј sе.", sаsvim smirеnim tоnоm оbrаtilа sе, kао dа izgоvоrеnа nаrеdbа zvuči kао pоziv nа kаfu ili ćаskаnjе."Ubiј sе. Ništа pаmеtnо nе umеm dа ti kаžеm...", оkrеnulа sе i nеstаlа izmеđu kišnih kаplјicа, skrеnuvši u prаvcu аpоtеkе i јеdnоstаvnо, ispаrilа.

Rahela je polugolišava, samo u majici i gaćicama i sa peškirom u ruci ušla u kupatilo; majica je bila bež boje i na bratele, gotovo providna, a gaćice iste boje, zategnute kao praćka, takođe su isticale njene draži, koje, što je jedino bilo žalostivo u tom prizoru, nije imao ko da vidi i da im ukaže dužno poštovanje. Naravno da joj nije padalo na pamet da se zaključa.

Autor Miodrag Tasić

Šuška se da je svet na dobrom putu ka novom, postapokaliptičnom poretku. I nadam se da neće ostati samo na traču. Protekle dve „ne povratile“ se godine ostaće za nama. U trajnom amanetu naćiće se mnogo tuge, neprijatnih i bolnih sećanja, praznine. Pričaćemo o uzalud utrošenim godinama i propuštenim prilikama, o nepreglednim brdima nerešenih rebusa i prevara, o socijalnoj distanciranosti koja nas jedino nije distancirala od posledica koje ćemo trajno vući kroz ostatke svojih izigranih života.

U tom  mesecu, u najkraćem danu hodanja kroz vreme... Uprkos teretu koji je nosio, dotako je sunčani osmeh koji je kapao sa ogolelih grana. Iznenađen, čuo je i jedva čujan poj zimskih ptica. Skriven iza jutarnje magle, osmehivao se radosti koja pleše i  koju ne izjedaju turobni pogledi.

Pages