Kultura i umetnost

Pоstојi pоdаtаk dа је izvеsnа Аmаliја Švаpаh (rоđеnа 1866.g.), prоfеsiоnаlnоg
nаdimkа Мis Fišеr, 1902. gоdinе u Таlinu оtvоrilа prvе „službеnе“ bоrdеlе.
Nајpоznаtiјi је biо bоrdеl Viktоriја. Nаlаziо sе u ulici Маrdi brој 7. Pо rеčimа
nоvinаrа Rааmаtupоrtааlа „оstаviо је trаg u fоlklоru i sеćаnjimа“. Ni nа trеnutаk nе
trеbа pоsumnjаti u njеgоvе rеči.

Autor Nebojša Stojoski

Nе znаm kојоm „mеsеčеvоm rеkоm“ putuјu sаdа Cigаni iz srеtnih dаnа mоgа dјеtinjstvа i kоlikо је Bоgu blizu Cigаnkа Zаdа sа rаscvјеtаlоm brаdаvicоm nа čеlu, tоm rаnоm mеđu оbrvаmа, kоја mе је uviјеk plаšilа, no оd kоје sаm nаučiо prvе lеkciје о psihоlоgiјi pоtrоšаčа, „priје svih vеlikih škоlа i gimnаziја.“

Tišina ga je probudila. Znao je da nije vreme za buđenje, ustajanje, znao je da je mrak ali bio je odmoran. Bio je naspavan, smiren, pravilno je disao. Ćutao je, prijatna tišina kretala se između njega i njega, ona tišina i harmonija za kojom je čeznuo.

Pred njim, kroz slabo osvetljenu sobu plovili su zraci koji su ulazili kroz širom otvoren prozor. Jedna po jedna nevidljiva poruka lagano se kretala, s leva na desno, od ugla levog oka bližeg oknu, ka uglu desnog oka i isparavala u zid .

Konačno je došlo i mojih pet minuta – razmišljao je Plinije, posmatrajući društvance koje se tog jutra sjatilo u njegovom kabinetu. Za ovalnim stolom boje trule višnje, gledajući s leva nadesno, sedeli su dvojica državnih sekretara, načelnik poreske uprave, direktor policije, pomoćnik direktora carine, javni tužilac, stečajni upravnik, sudski izvršitelj, javni beležnik i dvojica narodnih poslanika.

Šest meseci od razmeđe dva milenijuma, na proslavi osamdesetdvoogodišnjice mature Više škole pesničkih veština u Neolitaniji, okupilo se stotinak razdraganih prijatelja.

Neobičan fenomen koji u Estoniji počinje 16.maja i traje do 28.jula. U tom periodu, kada sunce samo na par sati nestaje iza horizonta, dani su dugi, a noći svetle kao razblaženi suton. Najduži dan traje 18 sati i 40 minuta.

Krenuo je, sasvim siguran i odlučan. U mislima živela je velika i jasna, osvetljena poruka. Krenuo je u susret, do kraja, do kraja beskraja ništavila. Odlučan u nameri da sastruže utisnuti otisak i ponese ga. Danas je taj dan, to mu je u snu šaptao glas. U prekinutom snu nije se osećao umoran, u plesu probuđenosti osećao je snagu i nadu.

Tog jutra Marija uz kaficu, nevoljno priznade Robertu kako je juče bio u pravu, coknu ga u nosić i odjuri u redakciju.

Ostade Roberto sâm sa svojim mislima.

Bolje da poradim još malo na mom prvencu, dok imam inspiraciju. A ona glavuckova ludača neka izvine, kad je čekala do sad, neka sačeka još malo!

Izreka da su pijace ogledala i duše gradova još jedna je u nizu onih koje na severu nisu našle opravdanost svog izvornog  značenja. Voće, povrće i „svašta nešto“ smešteni su u markete i na poneku tezgu zalutalu u neprometnoj ulici.