Kultura i umetnost

Subota veče je, kao što znate ili ne, najbolje vrijeme za lov. Zašto? Zato što su ljudi tada opuštenij, nekako prijemčiviji, lakše im je prići. Subota veče je kulturološki utemeljena kao vrijeme kada  osobe poslije radne nedelje kao suparnici postaju privržnici. Iskreno, nisam siguran da li riječ privržnici uopšte postoji u jeziku, ali jasno vam je šta sam htjeo da kažem. To je vrijeme kada se u otuđenom svijetu traži bliskost. Kod životinja postoji sezona parenja koja se dešava jednom godišnje u određeno vrijeme, kod ljudi je to subota veče.

Sofija dvadeset godina radi u Domu zdravlja, na fizijatriji. Od kada je krenula ova pošast zvana korona, dobijala je različite obaveze koje nisu imale veze sa njenim osnovnim obavezama. Danas je bila dežurna sestra na ulazu i kontrolisala je sve koji dolaze.

Veliki sat na gradskoj kuli otkucao je podne. Sedeo je na  klupi u parku, tačno preko puta zgrade u kojoj je živela na drugom spratu. Roletna na prozoru njene sobe bila je podignuta i mogao je da vidi, tek ovlaš, pomeranje bledožute zavese. Znao je da je to njena ruka i da je to ona bacila pogled niz ulicu kojom bi on, u ovom trenutku, trebalo da pristigne do ulaza u zgradu. Kombi kurirske službe  se zaustavio par metara dalje od zgrade i čovek u plavožutoj uniformi je izašao iz njega noseći oveći paket. Srce mu je zaigralo u iščekivanju.

-Play with fire... - оdzvаnjаlо је u uhu, mirisu, pоglеdu...sеtnо, tužnо, svаkаkо... Оdјеdnоm nеpоzvаni tаktоvi zаbоrаvlјеnе, tеškе, drаgе pеsmе... Таmаn kаdа su izbrisаnе slikе, sеćаnjа, pоkidаnа svаkа, mа nајtаnjа nit... Оdzvаnjаlо је u uhu, zаtvоrеnih оčiјu, u zgrčеnоm оbliku tugе, lеžао је, ćutао, slušао zvukе, pоnаvlјао ih pо kо znа kојi put i...

Autor Aleksandar Đukanović - Pablo Rochas

Potom, kao da je prozvan, izašao je mali čovek okrugle glave, crvenog lica, koji je gledao u pod stiskajući u rukama kapu. Bio je to starešina sela. Ponizno je stajao pred nekim ko ima viši čin od njega, pritom delujući uplašeno,  kao da nema snage da izgovori ono što je mislio, ali njegov glas nije bio tih, već jak i prodoran. Gledao je u pod, povremeno gledajući mimo sudije.

Na to okupljanje sam krenuo tri sata ranije. Kad živite u udaljenom gradskom predgrađu, onda tako mora. Prigradski red vožnje kao da je pratio uputstvo za uzimanje antibiotika – na svakih šest sati. Tako je kako je, druge nije bilo. Trebalo je stići do centra grada. Dug je put od predgrađa.

Dovezao se do pruge poznatom nizbrdicom i parkirao iza stanične kućice. Svitalo je, uveliko, ali su mu oči još bile naštelovane na šumski polumrak. Brat od tetke, Radovan, čekao ga je pred vratima. Dao mu je ključeve kola i kratko ga zagrlio. - Čuvaj mi majku, rođeni. Ona tebe voli najviše od sve rodbine. Javiću se kad stignem. Sve mušterije su obaveštene da si ti preuzeo snabdevanje i znam da će biti zadovoljni. One četiri ovce možeš i kod sebe da prebaciš, ako ima mesta. Uostalom, dogovori se sa svojom tetkom. Evo ti pismo za nju, daj joj večeras.

Zapravo, nisam stigla tamo gde sam se uputila, na godišnju smotru vina pod nazivom "Vinski šegrt", diveći se neverovatnoj maštovitosti organizatora, među kojima je bio i Markus (o njemu ću kasnije), da taj susret bude u ogromnom botaničkoj bašti, koja je podsećala na džunglu, jednu od retkih rezervata prirodne lepote koja je ostala na planeti zemlji.

Slovo F

Mlad momak, novi prijatelj na FB. Pesnik razbarušene duše. Prija joj  da s njim ćaska. Razmenjuje mišljenje o stihovima, filmovima, ukusima. Sirevi, vina, knjige. Nekako čudno, kao u ciklusima, podudaraju se sklonosti, želje i predmeti interesovanja. Ne moraju ljudi biti iz istog vremena, grada i sa iste planete, da bi voleli iste stvari. A njih dvoje su definitivno sa dva  različita kamena, 3. i 5. od Sunca. 

Pages