Kultura i umetnost

Autor Miodrag Tasić

Gusti sneg, rani mrak i svesnost besmislenosti... Nataložene mračne slike, i telo prekriveno u skrivenosti od mučnog i tegobnog trenutka. Samo još jedan dan kroz koji se treba provući, utonuti u rani san... Jabučica u grlu koja pulsira besno, razarajuće... Bespomoćnost besa u laži i prevari...

Martin i nepostojeće postojanje, on i praznina zaključane ispunjenosti... On i nemogućnost nestajanja, on i nepostojeći krajnji cilj. Samo prazno i prevrtljivo, teško i gađenjem začinjeno postojanje.

Pošao sam na put iz tačke A, gde sam bio, u tačku B, zamišljenu kao krunu moje avanture. Toga se dobro sećam, svega ostalog kao kroz maglu. A kada je to bilo zapravo i ne pamtim. Da li pre nekoliko meseci ili pre više godina, čak i pre celih pedeset dve, koliko sam nedavno napunio. Ne sećam se ni gde je tačno bila ta tačka A, odakle sam krenuo na put, ali slutum da je negde jako daleko, iz moje današnje perspektive gledano, ali u mentalnom, ne u fizičkom i prostornom smislu.

Ime ti ćutim.

Krijem ga od baksuza i vragova kletih;

Od svoje želje puste da ne poludim,

da ne počnem sebi da se svetim,

što sam poverovao u prokleto,

od Boga uzeto,

od Boga oteto,

u reči: Volim te;

Kada na ovom svetu samo tišina i pogled znače ljubav.

N...

 

Pamtiću te, moram.

Nosiću te kao žig na koži ispod koje pečeš i boliš.

Uplašena travko što orahu iščupa koren;

I od hrasta napravi trsku!

Otrovna voćko, što mi zaliči na polen?

Crni usude na ubogom krstu.

Na uglu te obične ulice jedna neobična prodavnica. Butik čaja. Ovo je priča o čaju. I lordu. I knezu. Ili obojici...

..........

„Mrzim kraj dana. Ne, mrzim gašenje svetlosti... Da, ne volim početak večeri!“, gledajući u časovnik prekriven mrakom, kao da se obraća njemu izgovorio je Martin, spremajući se da sledećom rečenicom potvrdi, obrazloži, „Da veče.“, kao za sebe, sklanjajući pogled, "Noć je krajnje stanje, potvrda. A ovo, posebno u kratkim danima, ovo je... Dokaz da još jedno hodanje, skupljanje makar i blede svetlosti je završeno. Ugašeno i izbrisano postojanje koje se neće ponoviti i... Bože, opet, iznova u svakom danu razbijam glavu i mučim sebe, a ...

Neprimetan, tih i uvek ljubazan, kao senka sa osmehom. On, niko se ne seća imena, u sklanjanju i nesmetanju, dolazio bi, odlazio... Izmicao da neko, bilo ko, ne bi ostio njegovo postojanje. Retko ko da je pamtio izgled lica, boju očiju, neko posebno, karakteristično obeležje, znak koji bi se urezao u pogled.

Kraj njega, prolazile su umorne, znatiželjne praznine, koje bi promrmljale pozdrav i nešto nalik pozdravu. Dovoljno je, on ne traži više i ...

Autor Miodrag Tasić

U estonskom prazničnom kalendaru Božić je jedan od dva najveća praznika. Svake godine se nestrpljivo iščekuje i dugo priprema. Mešavina je tradicionalnog i modernog, duhovnog i svetovnog, sa izvesnim primesama magije i mistike. Veliki porodični praznik u kome podjednako uživaju i poštovaoci religije, kao i oni koji se tokom godine tako ne osećaju. Već početkom decembra može se videti užurbanost na ukrašenim ulicama i gužve u saobraćaju i trgovinama.

Pages