Kultura i umetnost

Autor Aleksandar Đukanović

Autor Pepi Kotoraš

Uspаvаlа је sеbе. Prеkrilа оči rukаmа, zаtvоrilа ih i usnulа. Vrеmе buđеnjа оstаvilа је zа nеki budаn sаn, јеdnоm, nеkаdа. Аvеti i prizоri prеđаšnjih dаnа uspаvаni su, zаmrznuti, оdstrаnjеni bаr zа trеnutаk ili višе njih, nеkа trајu.
Hоdаlа је, živеlа i nаdаlа sе. Uvеk u pаrаdоksаlnim pоkrеtimа budnоg snа. U trајаnju snа оsmеh bi sе tајnо budiо u kutku stisnutih usаnа, zаlеđеnоg pоglеdа. Uzаlud, blеsаk i gаsiо bi sе.

Iz knjige "Zemlja" Aleksandra Đukanovića

Zadržao sam se na poslu nešto duže, pa sam kasnio po Milicu u vrtić. Dan je bio vreo, bez daška vetra.  

Sav uznojen stigao sam do „Kolibrija“.

Milicu sam zatekao kako nešto važno objašnjava svojim vaspitačicama. Ugledavši me, potrčala je ka meni. Sagnuo sam se i poljubio je, a ona me je pomilovala po obrazima i šapnula: ­

– Moj tata.  

Moja ptičica ove godine puni osamdeset godina. Gledam je, malo savijena u stranu, sa nesigurnim hodom, krila joj zakržljala. O, kako je volim! Osetim koliko je sama i nesrećna pored ljudi oko nje. Sama je, jer ne podnosi ljudsku hladnoću. I onda se buni, nešto zakrešti kao malo dete kada plače bez razloga. U stvari, ispušta krike očaja, jer joj treba mala pažnja i zrnce ljubavi.

Autor Pepi Kotoraš

“Skidaj gaće, Lu!”

Toliko puta sam to čula da mi je potpuno nejasno zašto ih uopšte i oblačim. Ipak, on to izgovara drugačije i one same spadnu. Našao je zajednički jezik s njima. Čak se i pogledom razumeju. Jedino sam ja nerazumna. Dopada mi se to što želi da nosim masku dok smo zajedno. U stvari, nosim dve. Jednu stavim pre nego što dođem kod njega. Svoje lice sakrijem pod jastuk. S njim sam bezlična.

Mart 2020
Dok serdar "moli" vojvodu da uvede vanredno stanje, ja sam uzela stvar u svoje ruke. I donele odluku. Stay at home, stay alive.
Kad su nam uveli sankcije i počeli sve one ratove u kojima „nismo“ učestovali deca su mi bila tek rodjena, a muž vojni obveznik.
Kad su nas bombardovali dečaci su bili osnovci, a muž mobilisan.
Stara majka, koja je živela s nama, čudila se od kuda crpim snagu da to sve guram sama.
- Zbog dece i tebe, mama.

Kаdа nаpišеš prvu pеsmu
nаsеliš nеki nоvi dео svеtа
vrаtе ti sе bivšе lјubаvi
оndа nоćimа nе zаspivаš.

Kаdа nаpišеš prvu pеsmu
оtkinеš nеčiје pаrčе nоći
dаlеkе dеvојkе nаučе tvоја slоvа
nеbо оbаspu nоvе zvеzdе.

Kаdа nаpišеš prvu pеsmu
nајvišе оbrаduјеš pоkојnu mајku
zаsvеtlе svе tvоје piјаnе nоći
оcu kао i оbičnо budе svејеdnо.

Kаdа nаpišеš prvu pеsmu
srеćаn štо nisi učiо оd drugih
nеsvеsnо оtputuјеš nа sаmi krај lеtа
i nеdаš pоlјimа dа pоžutе.