Kultura i umetnost

Skriven iza zavese, iščekivao je poštonošu, sa nadom da ovo neće biti ponovljeno jutro kao mnoga pre. Očekivao je, već je vreme da ta famozna pošiljka, odgovor na poruku,  najzad stigne ili ko zna, možda još jednu samoobmanu nikada neće pronaći u limenoj kutiji.

Ne, ništa, praznina rutine ponovila se, posmatrajući prolazak lica na motorčiću kako nestaje u kišnom jutru. Nije se pomerao, znao je da ništa je odgovor jutra, ali je posmatrao, nekuda odlutalog pogleda, ugušenog besa ili ...

Bio je dan kao i svaki drugi, ubitačno dosadan. Dosađivao sam se na poslu, ubijao sate. Negde oko podne, Mita Namćor, tehnički direktor, banuo mi je u kancelariju. Nisam preterano razdražljiv, pogotovo ne u to doba, ali njegovo prisustvo uvek bi predstavljalo iskušenje za moje nerve.

– Ovo je hitno! – profrfljao je sručivši mi gomilu disketa i fascikli na sto – I postaraj se da ovaj put ne prečuješ ono što ti je rečeno. Razumeo?

Kotoraš Pepi

U prvoj godini, posle četrnaeste prestupne godine hodanja levo i desno u pravcu izlaska sunca i njegovog sna, čovek je iznova besciljno šetao.

Izbegavao je da prepoznaje izmenjeno poznato, tražeći uzbudljivo i strastveno novo, ali nije pronalazio. Uzalud, iz dana u dan, tražeći samoopravdanje za besmisleni niz postupaka, pravdao je želju mogućom.

Kotoraš Pepi

- Videla sam te juče na stepenicama!

Branka Jugo

"Ubiј sе.", sаsvim smirеnim tоnоm оbrаtilа sе, kао dа izgоvоrеnа nаrеdbа zvuči kао pоziv nа kаfu ili ćаskаnjе,"Ubiј sе. Ništа pаmеtnо nе umеm dа ti kаžеm..."Okrеnulа sе i nеstаlа izmеđu kišnih kаplјicа skrеnuvši u prаvcu аpоtеkе i јеdnоstаvnо ispаrilа.

Volim da se vozim gradskim autobusom. Kada uspem da sednem buljim kroz prozor sa polu-meditativnom pažnjom. Prolaze slike gradskog života. Pokretne slike životne galerije. Molim se dugo, za sve, voljene i nevoljene, za sebe. Beležim utiske bez osude i čuđenja, bez potrebe da sebi i drugima objašnjavam.

Pepi Kotoraš

Pages