Arena opasnih igrača

Prijatelji smo sa Rusijom, Kinom, Nemačkom, SAD, Francuskom, Italijom... Kada nas poseti neko od državnika svetskih i evropskih sila odmah kreću izjave premijera, ili nekog iz njegovog Dream tima, kako su to "naši veliki prijatelji". Oni jesu veliki, ali mi smo isuviše mali i jadni da bismo ih tek tako olako nazivali prijateljima, koji nas uglavnom vuku za uši, nos, a mi njih da ne kažem za šta...

Prijatelji ne uslovljavaju, ne daju ultimatume, ne igraju na dva ili tri fronta. U politici prijateljstva nema, ima jedino interesa. To naši visoki i oni malo niži funkcioneri treba da znaju, još ako su čuli za izraz politička arena, veoma važan u politikologiji, sve bi im bilo jasno. Očigledno da nisu.

Tito se veoma dobro snalazio u areni, ali je bio jasan po pitanju toga ko su mu "prijatelji", a koga baš ne preferira toliko. Bio je državnik, vladao u jednom drugačijem sistemu i vremenu i danas nikako ne možemo da imamo novog Tita jer mu nismo dorasli, a podela političke moći je znatno drugačija i to ne bi funkcionisalo. Građani treba konačno da se pomire sa tim da je Tito davno umro, i da ne žive više u prošlosti. Mi smo sada važan deo političke arene i možemo da utičemo na igrače u njoj. Možemo da ih olako ubacujemo i izbacujemo!     

Naše vođe misle da ih njihovi svetski prijatelji gledaju kao kraljeve, ali će pre biti da ih karakterišu kao dvorske lude. Šta bi trebalo konačno da urade naši politički magovi da ne bi delovali pogubljeno u areni? Moraju jasno da odrede svoju poziciju, odnosno da li žele da nas vode u EU, ili u Rusiju, ili ka Kini. Treba malo da pripaze šta govore o prijateljima: "odlučno idemo ka EU, priznajemo Ukrajinu sa Krimom ali ne uvodimo sankcije Rusiji, Mi smo najveći prijatelji Rusije...".

Treba da imaju na umu da mi, pasivni gledaoci, znamo da osim javnog postoji i tajno polje političke borbe, i da nismo dijabole koje veruju u sve što im se prenese (uz montirani osmeh) nakon sastanka sa nekim od prijatelja. Da ponovim još jednom, treba da znaju da su igrači u političkoj areni zamenljivi – i da mi nećemo biti još dugo pasivni.

Miljan Paunović