Autizam u doba autistične države

Poznajem jednog autističnog dečaka. Njegovi roditelji su možda najdivniji ljudi, koje sam imala čast da sretnem, a on je jedan od najlepših dečaka koje sam upoznala.  Prvi put sam postala tetka pre deset godina. Posle mog prvog sestrića, na svet je došla moja prva bratanica; i jedno i drugo docnije su dobili sestre. Najmlađu, pre godinu dana. Svi oni rastu u ovoj zemlji, u ovom vremenu, učeni da, uprkos svim izazovima, budu dobri i pošteni ljudi. Svi oni su samo deca i to briše sve razlike među njima. Nad njihovim tršavim glavicama jednako bde njihove mame, tate, tetke, babe, dede, teče, strine, stričevi. Zebu kad im se žari čelo, curi nosić ili ih boli uvence. „Prvo zdravlje, pa sve ostalo!“, šapuću u svojim skrivenim molitvama. Svi, pre nego što zamisle svog mezimca sa fakultetskom diplomom, ili izmaštaju svaki detalj njegove, njene svadbe, najpre požele da mu nikada ništa ne zafali, da bude zdrav i jak.

Početak moje priče potvrđuje da se, na veliku žalost, naše molitve i želje ne ostvare uvek.

Pretpostavlja se da se broj autistične dece u Srbiji kreće između trideset i šezdeset hiljada. Dakle, najmanje toliko roditelja, umesto brige o tome šta će budućnost doneti njihovom detetu, ima onu najtežu – o bolesti, koja im zauvek određuje živote. O toj bolesti, ovih dana ponajviše, brinu i ostali roditelji u našoj zemlji, koji su se našli usred haosa, izazvanog spekulacijama o tome da MMR vakcina izaziva, uz mnoge druge probleme, autizam. Ta vakcina, tvrde jedni, predstavlja najsigurniju zaštitu od malih boginja, zauški i rubeole; po mišljenju drugih ona je zlo namenjeno postepenom uništavanju stanovništva, posebno u zemljama Trećeg sveta.

U međuvremenu, u Srbiji su se pojavile male boginje – zarazna bolest od koje se umiralo u 19.veku. Bolest od koje se u dvadesetprvom stoleću ponovo umire. Pojava tzv morbila ne iznenađuje, jer virus još uvek nije iskorenjen, čemu je prevashodno „kumovalo“ rastuće nepoverenje građana u MMR cepivo. Tzv „antivakseri“ postali su glasniji od lekara, imunologa, epidemiologa, nadjačavši na kraju i zdrav razum. Kako drugačije objasniti činjenicu da neko, u eri kada se čovečanstvo bori da pronađe lek od neizlečivih bolesti, ne želi da se zaštiti od onih, koje se uspešno preveniraju već decenijama?

Bez namere da ulazim u prirodu teorije zavere o MMR vakcini, pitam se – da li su protivnici vakcinacije, pored tvrdnji da je ona opasna i pogubna po zdravlje, našli neki bolji način da zaštite čoveka od zaraze? Ako jesu, neka mi oproste. Ako nisu, neka ćute!

Moja najmlađa bratanica pre dva dana primila je, po redovnom kalendaru imunizacije, MMR vakcinu. Iako već dugo vodim verbalne ratove sa onima koji su veći lekari od lekara, Bogovi nad Bogovima, teoretičarima zavera i borcima protivu mračnih sila Zapada (i, povremeno, Istoka), i koji tvrde da je MMR vakcina ravna biološkom oružju, nisam spavala noć nakon njene vakcinacije. „A, šta ako su oni ipak u pravu?“, pitala sam se... Onda sam se setila roditelja dečaka s početka moje priče, tih predivnih ljudi, i postidela se svojih reči! Počela sam da razmišljam o tome da li su se oni ikada upitali da li su, ako su priče o MMR vakcini tačne, sami skrivili bolest svog deteta? Ako nešto može da bude blizu paklu, to je. Sigurno. Između trideset i šezdeset hiljada puta, iako se tačan broj autistične dece u Srbiji još uvek ne zna.  U 21.veku nemamo takav podatak, ali imamo male boginje. Imamo i državu, u kojoj se raspravlja o Darvinovoj teoriji, o tome da li je zemlja ravna ploča, iznova dokazuju Njutnovi zakoni, da je Tesla Srbin, a Srbi stariji od amebe... Državu, iz  koje mladi odlaze, u kojoj deca krvnički tuku svoje vršnjake, u kojoj, pored iskorenjenih bolesti, još uvek žive i podele na četnike i partizane, patriote i izdajnike. Državu, u kojoj se od boginja ponovo umire.

Deca, o kojima sam vam u uvodu pisala, rastu u divne ljude, to vam garantujem. Na sreću, ne plašim se da mogu dobiti male boginje, ali se plašim šta im mogu doneti godine, koje dolaze. Plašim se, jer ako ne budu otišli odavde, moraće da žive sa autizmom društva i države, koja ne poznaje zdrave, ali ni ne broji bolesne. Lekar, Bog ili narodna pevačica – kome god da verujete po pitanju MMR vakcine, nema tog cepiva kojim bi ovo društvo moglo da se spase. Ne od malih boginja, već od najgoreg od svih autizama – sebe!