Biraj, život kao velika manipulacija ili velika zajebancija!

Ako razmišljamo na temu idealističke i utopijske zamisli o tome da li je moguće svakom da bude lepo i udobno u sopstvenoj koži koja mu je sudbinom određena dobićemo odgovor da nije moguće. I to mi je jasno. Ali mi nije jasno da vekovima ljudi ovde ostaju ovce i da su priče za decu i dalje priče i za odrasle. Prosto, ne možemo svi da budemo srećni i zadovoljni niti je to moguće non-stop da bude, ali bar neki dostojanstveni život sa minimumom udobnog standarda, ostvarenjem malih, životnih potreba, pa to bi baš moglo da bude, za promenu. Pa, ne traži ovaj gladni narod previše.

Kaže država da nema para. Nema za mene i tebe, ali ima za neke svoje druge prioritete. Ovaj narod veruje u bajke, ali ih očekuje i u stvarnom životu, sluša i veruje u laži jer odavno nema nekih većih potreba od svakodnevnog puženja kao puž golać, pa se naviknuvši se na to stanje i ne obazire na ono šta mu zaista i pripada.

Kako je moguće da ta ista država dozvoli, pre svega, da silan narod ostane bez posla, bez bilo kakvog izvora zarade i da očekuje da taj isti narod funkcioniše za Njene potrebe? Kako je moguće da se za zdravstvenu knjižicu za nezaposlene traži dve hiljade mesečno, a čovek je nezaposlen? Kako je moguće da država dozvoli uvaženim zdravstvenim bogovima (lekarima, hirurzima, spec. Mr, Dr) da  dolaženje bolesnih u privatnu ordinaciju naplate recimo oko šest hiljada zbog informacije o bolesti ili izveštaju istog, a sve je to moglo da se završi u državnoj bolnici gde uvaženi radi i da naravno pacijent ne plati ništa od tog novca, jer ima uredno zdravstveno osiguranje?

Mogu misliti koliko i kako zarađuju i šta rade ti zdravstveni profesionalci u slučajevima teških muka bolesnih kojima očajno treba njihovo znanje, umeće, njihove čudesne ruke... Svaka čast onima koji su humani i drže se Hipokratove zakletve!

Kako je moguće da  ljudi rade neprijavljeni, da gazda tretira radnika kao roblje, da se bogati, ne plaća porez i pomalo se iživljava izigravajući taj isti zakon, pa prima radnike na probni rad i tako ih, malo po malo, šutira po potrebi?

Kako je moguće da penzioneri žive od svojih penzija, pomažu ostatak porodice, a penzije su uglavnom, bezobrazno male? E, znam odgovor na ovo pitanje. Penzioneri plaćaju račune na vreme i kupuju lekove i to je sve. A, šta penzioner jede i da li zna šta je GMO ili aditiv ili nezdrava hrana, to sigurno nikoga ne zanima!? Sve on vari, blago njemu! Najjači su nam penzioneri i zaista se divim pre svega , njihovoj odanosti prema toj istoj državi koja ih je toliko unizila da je to tuga.

Sve ovo je samo mali vrh ledenog brega. Priča o deci, rađanju, školstvu...skoro, pa beskrajan niz zavođenja, šarmiranja i korišćenja naroda za lične, apsolutno lične potrebe onih koji imaju moć da to rade. Treba da iskoriste svaki dan koji im je dat da manipulišu, prave neke svoje kombinacije ne bi li zaradili, pozapošljavaju bližu i širu rodbinu, jer im se daje prilika za to i na kraju budu i sami iskorišćeni u političkim strankama kojima bezglavo služe, jer na žalost to su ti koji se prodaju i đavolu, pa zašto ne bi i nas prodali? Stvarno, zašto i sve nas da ne prodaju? Pa mi smo ovce, živimo u torovima i blejimo.

Život nas uči da se okrenemo samoisceljivanju, da se borimo za svaki božji dan i da budemo ljudi koji tragaju, uprkos „pomoći“ države, pravim životnim vrednostima, a oni neka i dalje misle da smo ovce! Neka bude sve po savesti svakog pojedinca, jer država to nisam ja, a ti?