Ebdo vas šarli...

Jedna od bitnih karakteristika autošovinizma kod Srba je to da se svojih žrtava lako odriču, a da tuđe trče da obeleže. Iako je civilizacijski čin obeležiti nečiju patnju prigodnim delom ili delovanjem, kod nas se to čini na poseban način. Drugim rečima, uvući ćemo se u dupe kome god treba, samo da ih ubedimo da smo i mi ljudi.

Pošto 1992. i 1999. godine nismo bili ljudi, sad smo to postali zahvaljujući savesti koja nam je usađivana u poslednjih petnaest godina.

U čemu je kvaka našeg civilizacijskog čina? Kad padaju naše žrtve, mi pokrijemo spomenik, kad padaju njihove, mi im palimo sveće. I to je civilizacijski dosta. Za koga je, još je i dobro.

Uostalom, njihova legija je bila kod nas, a ne naša kod njih.

S jedne strane, žao mi je tih ljudi, sa druge strane, žao mi je nas. Znamo i mi šta je patnja, ali nama je ipak bitnije da smo sa naših spomenika skinuli sve što vređa naše prijatelje sa zapadne strane i njima zapalili sveće. Ali, to smo samo mi. A oni? Žao mi ih je zaista, sad kusaju ono što su sami zakuvali, Ebdo ih Šarli da ih Ebdo.

Coppersmith

Milutin Marinković