Kovd 19 - Život i priključenija jednog virusa

Korona će otići, ostaćemo mi - ovakvi kakvi jesmo, zbunjeni i sluđeni; dezorjentisani prosjaci sa poslednjim petoparcem u džepu, spremni da za taj petoparac umesto hleba pazarimo parče magle! Svetsko tržište ne mora da brine... Dokle god je magle- živeće i ono. Ljudi postaju čudna sorta kada evolucija obrne svoj smer i krene u rikverc. Tada je moguće sve. Pa, i to da za parče sopstvene magle, osim onog petoparca, damo i nebo. Naše zajedničko nebo. Naravno, problem je u svetu, ne nužno kod nas. Da je Srbija najveći problem, lako bi mogli da odemo, da emogriramo. Ovako, umesto odlaska, jedini spas je bekstvo na poslednju potencijalno slobodnu teritorije... Bekstvo u granice sopstvenog uma. Odatle se bolje vidi sve. Pluća civilizacije su preživela udar Korone, ali je kolateralna šteta rata protiv virusa "zdrav razum". Njemu spasa nije bilo. Možda je došlo vreme da se pogledamo u oči. Makar i iz daljine. Pogled u oči sa propisanog odstojanja od najmanje dva metra razdaljine. Šta vidimo?

Korona!?

Šta je zapravo Kovid-19? Da li se radi o prirodnom virusu ili o labaratorijskom mutantu? Da li je Korona prešla sa šišmiša na ljude, ili su ljudi u onoj pomenutoj "evoluciji u rikverc", po ko zna koji put u svega par meseci ponovo svedeni na nivo majmuna? Ipak, jedno je sigurno: ako ikada saznamo sve aspekte Korone i njenu pravu pozadinu, to bi moglo da se desi tek za 10 do 15 godina. Možda baš tada kada se svet bude suočavao sa nekom novom planetarnom tragedijom; kada ova postane bajata i stvar dovoljno daleke prošlosti. Možda baš tada, ili evelnualno jedino tada, biće nam dostupni odgovori na pitanja koja se u ovom trenutku- krajnje logično, postavljaju gotovo sama od sebe.

Kako je moguće da je Kovid iz Vuhana stigao čak do Perua, a nije do Pekinga? Kako je moguće da su kataklizmične scene iz Italije bile vezane isključivo za sever te zemlje, odnosno za pokrajine: Lombardija, Ređo Emilija i Venetu, a da je italijanski jug prošao gotovo netaknuto? Naravno, svaka pandemija - kao i svaka druga kolektivna nesreća ima svoj epicentar, to nije sporno. No, u želji da izbegnem upotrebu reči "sumnjivo", reći ću krajnje je "zanimljivo", da se Milano - grad koji raspolaže sa jednim od najboljih zdravstvenih sistema u Evropi , u svega par nedelja gotovo raspao, dok se u isto vreme u Napulju broj zaraženih brojao na prstima jedne ruke? To otvara jedno drugo pitanje: Zašto se Kovid, nakon što je išetao iz Vuhana, najbolje primio baš na najrazvijenija područja najrazvijenijih zemalja? Da li su to sedišta banaka i velikih svetskih ekonomskih i privrednih subjekata, mnogo veći magnet za pomahnitali virus od nehigijene, lošeg kolektivnog imuniteta i lošeg zdravstvenog sistema? Zašto je Svetska zdravstvena organizacija, olako - tek onako na prvu, Kovid-19 klasifikovala kao "Sars-2", iako je na samom startu bilo jasno da se proces lečenja pacijenata od Kovida bitno drugačiji od onog koji je pratio Sars? Da li je činjenica, da oba virusa napadaju respiratorni sistem, dovoljno jak argument da se proglase "najbližim srodnicima"?

Korona je, na žalost, pokazala i jedno opravdano nepoverenje šire javnosti prema međunarodnim organizacijama, počevši od Evropske unije, pa u spirali na više sve do Ujedinjenih nacija i njene Svetske zdravstvene organizacije. Zajedničke su nam samo: briga i panika. Sve ostalo odvija se po sistemu "rabota ko se kako snađe". Ipak, najmisterioznji lokalni despot u globalnom carstvu Korone predhodnih meseci bio je - i jeste Aleksandar Lukašenko! Doživotni predsednik Belorusije, političar koji nesumnjivo "ljubi" samo svoju vlast - a prezire svaku drugu, pogotovo onu koja se uzdigla pod patronatom Novog svetskog poretka i liberalnog kapitalizma, je na početku pandemije jasno rekao: "Korona nije opasna kao što se priča... Pandemija i masovna vanredna stanja su velika politička igra... Čekam da sve prođe, pa da pred svet izađem sa istinom!?" Predsednik Belorusije se od tada nije oglašavao. Lukašenko još čeka pravi trenutak, dok međunarodna javnost čeka na Lukašenka. No, u zavisnosti od epiloga svojih zubatih reči "vladar iz Minska" će na kraju balade biti ili pukovnik ili pokojnik!? U moru pitanja koja još mole za svoje odgovore, sigurno među interesantnijim dilemama je i ta: Da li je Lukašenko samo jedan u nizu diktatora koji živi u svom paralelnom univerzumu gde je lucidnost sinonim za ludost, ili se u njegovom slučaju- bez obzira na sve mane, radi o jednom od retkih autentičnih lidera koji svoju pamet i pamet svoje nacije još nije stavio po hipoteku?

No, da se vratimo racionalnom rasuđivanju. Verujem da svaka dalja rasprava o Koroni, kako običaji nalažu, neminovno vodi do jezuita, Vatikana, preživelih ogranaka KGB-a, i naravno, do Bila Gejtsa; a to je priča, koju bar za sada, sa sadašnjim stepenom poznavanja - odnosno nepoznavanja stvari - po svaku cenu valja izbeći. Korona je, bez obzira na svoju pozadinu, naša realnost. Bila je među nama - i još je tu. Odnosila je živote- i dalje ih odnosi, i jedino kristalno čisto što je ostavila iza sebe je činjenica da se svetska politika u opštem rasulu, namerno ili nenamerno nije snašla. Ipak, ako bi birali dva najveća gubitnika pandemije, to su bez velikog prostora za polemiku: Evropska unija i mediji u najširem smislu. Unija je pokazala, da je najbolja kada se bavi tržištem i kada ćuti. Svaki dalji pokušaj EU da se postavi kao nad-država, ili bolje rečeno kao zajednička država umesto "zajednice suverenih država", neminovno- u doba Korone još jednom dokazano, vodi u propast. Unija je predhodnih decenija lišila svoje članice sopstvenog suvereniteta, stvarajući pritom elitu političkih birokrata, profil političkih moljaca koji danas uglavnom vode evropske države, i čija se sposobnost završava na tome, da u kriznim situacijama telefonom nazovu Brisel i da zakukaju za pomoć! A iz Brisela muk... Nedostatak kolektivnog rešenja, konkretnog plana, pa i nedostatak empatije i iskrene brige. Eu je sama svojom politikom stvorila situaciju da su u Evropi mnogo bitniji igrači od nje, redom: i Amerika, i Rusija, i Kina. Davno je rečeno: Evropska unija je ekonomski div, politički polu-div, i vojni patuljak. Zato bi Unija trebala da se drži onog u čemu je dobra. Dakle: ekonomija, zajedničko tržište, zajedničke investicije, delimično usaglašavanje u domenu vladavine prava- i to je to, sasvim dovoljno! Sve ostalo: bezbednosna politika, migrantska politika, reagovanje u kriznim situacijama, školstvo, zdravstvo, šire kreiranje budžeta, moraju biti pitanja, na koja svaka država spram svojih mogućnosti i spram svoje vizije budućnosti treba za sebe da odgovori. Na kraju krajeva, pustite države da jednom konačno postanu države! Istina, nije vam u interesu, ali razmislite o tome.

Mediji su naravno posebna priča. Misli se svakako na "mejnstrim" medije, i to od balkanskih, preko zapadnoevropskih, do američkih, ruskih i kineskih. Operisani od svake objektivnosti, stavljeni u službu jeftine propagande- u korist "ovih", ili u korist "onih", i pre svega ustrojeni tako da je publicitet jedino sveto pravilo. Ako bi trebalo oceniti kvalitativnu vrednost medija u par rečenica, onda bi to izgledalo ovako: Mediji su svetski društveni bolesnik 21. veka. Korona je bila savršeni test da se proveri "živost" bolesnika. Korona je delovala poput medicinskog čekića koji udara u koleno u nameri da izazove regleks... Čekić je udario, ali su i koleno i telo pokazali ono u šta se sumnjalo: u pitanju je "mrtav konj"!

I naravno Tramp!

Srećom imamo Trampa! Hvala Bogu na njemu! Čovek koji je u jeku svoje prošle predizborne kampanje izjavio: "Da je Belgija jedan od lepših gradova koje je posetio", u mučno doba Korone deluje poput stimulansa. Svaki put kada ostanete u čudu zbog toga što vaša baka veruje baš svemu što čuje na tv-u, pod izgovorom "što bi objavljivali ako nije tačno", ili zbog toga što vaš komšija sa petog sprata živi u uverenju da je "nas i Rusa" zaista 300 miliona, setite se samo- kakva se ljudska "prikaza" bar nominalno nalazi na čelu Amerike. Ipak, i takav Tramp, je i dalje najmanje moguće zlo koje može da dođe s one strane Atlantika. Baš u Americi postoji izraz "koristan idiot". Tramp je verovatno "beskoristan idiot", i to je njegova glavna prednost... Dovoljno beskoristan da nije u stanju da zakuva neka nova svetska stradanja, čemu su i te kao bili vični neki njegovi predhodnici.

Donald, je u borbu sa Koronom ušao rečima: "Vanredno stanje je nepotrebno, Korona neće ni stići do Amerike". Zatim je naglo promenio ploču i rekao: "Moramo da obustavimo sve, Korona će ubiti najmanje dva miliona Amerikanaca"! Da bi za kraj poručio: "Tužićemo Kinu za 190 hiljada milijardi dolara"!? Tužiti Kinu? Kome?! Zbog čega? Naravno, Trampov hod kroz Koronu neodoljivo podseća na nama poznati niz koraka: To je najsmešniji virus u istoriji, slobodno šopingujte u Milanu... Ako Korona i dođe, par šljivovica i to je to... Sva groblja u Srbiji biće mala da prime sve stradale, ukoliko se ne budemo pridržavali upustava! Ovo zadnje ste čuli, znate i sami kad- i znate od koga.

Nego, teško je baviti se "domaćom mukom", kada je svetska scena na čelu sa Trampom daleko zanimljivija. Predsednik Sjedinjenih Država je pravi maher da svojim glupostima odvuče svu pažnju iz lokalnih političkih dvorišta pravo na sebe. Pravo na veliki teren Bele kuće. Znate kako: Koga je još briga za "Šabački vašar", kada "Cirkus Kolorado" radi punom parom! "Cirkus Kolorado" je nikad aktivniji, a glavni klovn je u životnoj formi. Uživajte! I ne zaboravite jedno: najavili su izdanje Korone i za sezonu jesen-zima 2020. Budite spremni! Nastaviće se.