Kreatori javnog mnjenja i seronje – 1

Domet misli i reči ume da bude ograničen na određen prostor, ili ljude koji razumeju. Domet dela i nedela ume da bude ograničen. Ograničenja postoje i to ne treba da se zaboravi. Postoji i domet akcija i reakcija i postoje ljudi koji su van dometa. Postoje i ljudi koji imaju preveliki i često nezasluženi domet, a postoje i ljudi kojima se nasilno smanjuje domet.

Prilično nasilna varijanta se i dan i danas primenjuje kao i pre mnogo vekova, a i pre njih. Igra se na snagu, sirovu, poražavajuću snagu. To je princip delovanja ne samo u ovoj zemlji, već u mnogima, a kad su planetarna pitanja posredi, to je princip raznih grupacija, o kojima često običan svet zna ili vrlo malo ili ništa.

Iako se sve zasniva na ograničenjima i nasilju, često su najglasniji oni koji imaju najmanje toga da kažu, a i ono što tvrde su često obične gluposti. Uz ostala sredstva kojima vrše nasilje nad pojedincima, grupama, narodima itd. koriste i medije i reči i misli koje ni sami ne razumeju, niti u njihovim glavama imaju ikakvo značenje, sem da su to sredstva za održavanje samih sebe u povlašćenim pozicijama na koje su se postavili uz krajnje primitivna sredstva.

Prema mislima, idejama, kreativnosti i svim drugim aktivnostima ljudskog duha se takvi ponašaju kao sitnosopstvenici, pa tako često samo posmatraju ideje, reči i dela kao nešto što može da ih održi u nezasluženo zauzetim pozicijama, ili da ih uklone odatle. Tako se nasilni glupani ponašaju prema svemu, jer nasilje, ponajviše duhovno, smatraju kao opravdanu varijantu ponašanja. Glupani promovišu sebe kao što rade sve drugo. Kradu, varaju, sebe postavljaju u centar marginalizujući nosioce ideja i kite se tuđim perjem. Nasiljem u svakom vidu i svime što je nedostojno se održavaju na “vlasti”. Kao sve sluge, oni su ograničeni i jadni, ali kao sve sluge spremni su na sve što bi ih držalo tu gde jesu, a tu su, jer su krali, varali i ubijali i činili uz to još svakojaka zla. Tako da su oni zapravo zločinci i svi njihovi saradnici su na višem ili nižem stepenu svesni toga i one koji ne sarađuju sa njima uklanjaju na svakojake načine. Pošto su zločinci nasilnici koji pravdaju lažima svoje zločine, u sadašnjem vremenu koriste sve raspoložive tehnologije da to čine.

Tako se danas u zemlji Srbiji kreira javno mnjenje. Tako se usađuju bolesne ideje u umove građana i seljana, tako se zločinci održavaju na funkcijama. Tako dolazimo do toga da seronje koje ne znaju ni da se ubrišu k’o ljudi, a kamoli nešto drugo, drže predavanja po fakultetima, primaju i dele priznanja, ponižavaju ceo jedan narod svojim neumornim ponavljanjima gluposti preko najrazličitijih medija, a sve to samo zato što su beskrajno nesposobni za bilo kakav pravi rad. Kao što su nesposobni da rade, tako su nesposobni da kreiraju i ta njihova nesposobnost u kombinaciji sa potpunim odsustvom skrupula i bilo kakvog osećaja za odgovornost ih čini zlikovcima najvišeg reda, koji nisu deo, niti naroda, niti države, već su prosto članovi jednog kriminalnog udruženja, koje po nalogu nekog jačeg kriminalnog udruženja vrši sve vrste zločina, do onog koji se smatra najgorim od svih zločina, a to je genocid. Sistematski sprovode planove koje je neko drugi razradio do tančina i sprovođenjem tih planova vrše genocid.

Naoružana gomila seronja, koja se nasiljem održava tu gde jeste besomučno ubija narod koji ih je odhranio i sve vreme prodaju maglu u vidu dezinformacija pomešane sa poluistinama, urlajući da se ne plaše nikog i da svašta nešto drugo, na šta skromnom potpisniku ovih redova uvek padne na pamet jedna izreka: ”Ko o čemu, kurva o poštenju.” …

-nastavlja se-