Kreatori javnog mnjenja i seronje – 2

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/kreatori-javnog-mnjenja-i-seronje-1

O medijskim timovima vršioca genocida nad jednim narodom je dovoljno rečeno, a i inače je njihovo delovanje i te kako vidljivo u javnosti, a onom kome bi to zvučalo previše oštro savetovao bih da se koliko zna i ume pozabavi medijskom scenom u svojoj zemlji, tako da će ovde napisane reči još ispasti previše blage.

Ono što je omiljeni metod zločinaca je stvaranje maski. Dvadesetprvi vek, u smislu tehnološkog razvoja, im je to omogućio i oni to maksimalno koriste. Lupetanja dokonih domaćica, žalopojke večito „na pravdi boga“ oštećenih, isprazno fraziranje, večito ponavljanje citata „poznatih“ mislioca iz prošlih vremena i mnoge druge metode koje se primenjuju često i prečesto služe zločincima da stvore masku demokratije. Tako dobijeni amalgam lažnih slobodoumnjaka i promišljenih korisnika njihovih gluposti stvaraju masku slobode koja uistinu ne postoji. Pored evidentne činjenice da se u jednoj zemlji istrebljuje matični narod (koja se marginalizuje) stavlja se u centar javnosti kako se jebe neka voditeljka, ili činjenica da polupismeni, ili skroz nepismeni, rukovode poslovima o kojima pojma nemaju, pa se sve ajvaruše i ogovaruše okupe oko toga i potpuno se odstranjuje iz centra javnog mnjenja da se jedan narod sistematski ubija.

Lažna demokratija se maksimalno zloupotrebljava da bi se „stvorila slika“ napretka u uslovima gde kontejneri i pekare koje daju svoje proizvode u pola cene (kad su bajati) postaju glavni izvor nabavke hrane. I naravno niko nije odgovoran ni za šta.

Prodaje se i poklanja imovina koja je ukradena i oteta, nestaje dva i po miliona pripadnika jednog naroda (ne računajući ratove i trovanja i potpuno zanemarivanje bolesti koje su nastale zbog kriminalizovanog zdravstva) za četvrt veka, ali je bitnije da li je neka „domaćica“ nesrećna zbog svog lošeg seksualnog života sa svojim švalerom, ili kakvu je kravatu stavio jedan debilni kriminalac dok je stajao za govornicom i lagao javnost predstavljujući neke projekte koji ne samo da neće da se ostvare nikada, već su samo jedna od mnogih laži kojima se obasipa javnost na svakodnevnoj osnovi.

Dok zločinci uništavaju vrlo sistematski sve na šta naiđu „javnost“ se tobože sablažnjava i daje recepte za kisele paprike, pozitivno razmišljanje, negu iguana u terarijumu i kuka kako je „nekad bilo bolje“. Bilo je, slažem se potpuno. Bilo je ne malo, već mnogo bolje, dok stoka nije imala pravo da se nameće javnosti, dok su oni isti koji danas „imaju mišljenje“ o svemu i svačemu bili samo lucprde i potpuno nebitne sporadične pojave. Zaista je bilo mnogo bolje.

Dvorske lude, mentalno retardirani, ubice i budaletine svake vrste su videli svoju šansu da se dokopaju svojih pet minuta slave i nisu nimalo bolji od onih istih zločinaca protiv kojih se tobože bune. To, poštovani čitaoci, nije demokratija, već saučesništvo u genocidu. Saradnja sa neprijateljima života i pomaganje zlu.

A da li pederi i kurvetine izbeljuju svoje čmarove da se njihov analno-fiksirani jebač ne bi uplašio od tamnobraon boje zaista nije bitno, kao ni vest o tome da se u Sodomi otvorila škola za pušenje kurca. Kao ni mnoge druge vesti kojima se saučesnici zločina uporno zabavljaju i nameću javnosti. Naročito ako se uzme u obzir da se time zataškava činjenica da se nad narodom sistematski sprovodi genocid.

Spektakularnost i bombastičnost koju nameće taj polusvet nakon toga što je kao sredstvo svog delovanja uništio i minimalizovao uticaj bilo kakvog obrazovanja, reklamirao kvazinaučnike kao merodavne znalce, od moralnih ništica napravio najbogatije zvezde kojima se mladi dive i potpuni nedostatak empatije nije zapravo dramatično sredstvo u rukama zločinaca, već onih koji se predstavljaju kao protivnici istih. Dok se pred publikom kavže, u separeima koje Vi plaćate dele plen i to ne bi trebalo da zaboravite…

-nastavlja se-