Foto: 
Aftab Uzzaman

Kuc-kuc! Šta danas objavljujemo kao istinu?

U poslednje vreme nad Srbijom se nadvio bauk kukavičkih medija. Rekao bi neko da to treba da nam je poslednja rupa na svirali u trenutku kada se smanjuju plate, broj nezaposlenih raste, a najavljuju se otpuštanja koja će se meriti desetinama hiljada radnika. A onda bi i taj neko uključio televizor.

Medijska scena u Srbiji je tužnija no ikad. Bezmalo da svetlih primera nema. I Evropska unija ukazuje na gušenje slobode medija, dok naša vlast ne vidi u čemu je problem. Svi mediji mogu koliko god hoće puta da objave kako Vučić četiri puta, na četiri različita mesta, ljubi isto dete u glavu.

Televizije

Na RTS su se odavno istupile sve oštrice. B92 je bulevarizovan do granica neprepoznatljivosti. Pink misli da se ubrzano umiva, ali ga Nacionalni dnevnik uporno maže krajnjim produktom metabolizma poltronske redakcije. Prva je preuzimanjem Grandovih emisija prešla u neku drugu dimenziju. Nova je potpuno bleda i neupečatljiva. Televizijom Happy suvereno vlada Milomir Marić, čiji je novinarski integritet kao list na vetru. N1 je u startu deklasirana kao američka televizija (CNN), mada Jugoslav Ćosić za sada uspeva da poštuje standarde profesije. Valjda ga zato i nema u Telekomovom IPTV paketu. Studio B, kao gradska televizija, emituje snimke celih Vučićevih govora u kom god se delu Srbije nalazio. Direktorka se ozbiljno kvalifikuje za političkog komesara Srbije. Jedino se Kesiću za sada dozvoljava da se dobro zavitlava na račun vlasti. Svaka diktatura ima odabrani, dozvoljeni ventil. Setite se Indeksovaca za vreme Miloševića. Tek koliko da ekspres lonac ne eksplodira.

Na regionalnim i lokalnim medijima situacija je slična. Javi se poneki usamljen primer emisije u kojoj se sme pomenuti i druga strana medalje, i to najčešće na privatnim stanicama, u nekom levom terminu. Biće tako dok im se ne pokaže štap ili šargarepa.

Novine

Štampani mediji i njihovi elektronski portali su tabloidizovani preko svake granice dobrog ukusa. Samo Press ima rubriku Obrazovanje, na primer. Crnu hroniku i estradu imaju skoro svi (jedino se u Politici i listu Danas ne nalaze pevaljke i silikoni). Kulturom se ne bave jedino Kurir i Alo, ali i od onih koji imaju ovu rubriku uglavnom ne možemo očekivati ozbiljne tekstove, već samo najave događaja. Što se tiče društvenih i političkih tema, istina se nalazi negde između Informera i Blica. Svako pljuje na svoju stranu, a čitaoci popljuvani kako god se okrenuli. Neproverenih informacija, loše prevedenih tekstova, nepotpisanih tekstova, preuzetih vesti bez navođenja izvora, nepismenosti i sličnih devijacija, ima koliko hoćete.

Društvene mreže

Važna razlika između devedesetih i ovog vremena danas  jeste u postojanju društvenih mreža. Nije da nema primera u svetu da su društvene mreže zabranjene, ili bar strogo kontrolisane, ali kod nas još uvek odolevaju. Kada želite da saznate šta se stvarno dešava, a u medijima ne možete, obiđite Facebook i Twitter i saznaćete. Videćete i fotografije kojih nema u novinama, video snimke kojih nema na televizijama, svedočanstva i lična iskustva, a često i veoma lucidne komentare. Jeste da su u vreme poplava neki ljudi pozivani na informativni razgovor zbog širenja panike (i stvarno ne znam šta im je to trebalo, kad je Vučić neprikosnoven u toj disciplini), ali se od avgusta, po zakonu, društvene mreže i blogovi ne smatraju javnim glasilima, i ne podležu odgovornosti za napisanu reč. Eto ohrabrenja!

Botovi

U poslednje vreme isprofilisala se i jedna sasvim nova kategorija koja veoma ozbiljno radi svoj posao. Kako mnogi ljudi vole da čitaju komentare više nego same vesti, botovi ozbiljno učestvuju u kreiranju javnog mnjenja. Jasno je vama da Dragica Nikolić nije imala šta da traži u Njujorku, ali kad iščitate komentare o njenoj važnoj ulozi u društvu, o tome da i treba da nosi kvalitetnu i skupu garderobu jer predstavlja sve nas, pa i tebe, da je požrtvovana majka i baba, restauratorka po manastirima, humanitarni radnik i odlična domaćica, kako da joj ne oprostiš Njujork!

Mnogo toga možemo da naučimo od Noama Čomskog, ali bi i on imao štošta da nauči od nas. Metode manipulacije u današnjoj Srbiji daju značajni doprinos njegovoj teoriji.

Ljubinka Boba Nedić

Komentari

Komentari