Moja materica je moja stvar
Radikalna mizoginija u Srbiji je dostigla vrhunac. To kažemo svake godine, zar ne? „Politika“ je krajem 2014. pljuvala žene preko 30 bez dece, tadašnji ministar je rekao da voli novinarke kada kleče, silne žene su podavili momci i muževi, Žika je izvređao Anu Ivanović...no, izgleda da može i gore od toga.
Pre neki dan predsednik reče kako treba da rađamo. Spominjao je i otkucaje srca fetusa koji treba da bude abortiran. Kroz glavu mi prolazi misao o onoj majci u Irskoj koja je umrla, jer je odbijen abortus koji bi joj spasao život. U svom bliskom okruženju imam nekoga ko je morao da uradi nešto slično. I šta sad, treba li da bude kao u epskim pesmama? Da izvade bebu i da majka umre? Da majku zazidaju u neki novi Skadar, npr. Beograd na vodi?
Od svih mojih bliskih prijateljica, udata je samo jedna. Preživljava se, retko da i viđa muža, jer radi po smenama, dugovi se gomilaju.
Pričam sa jednom od ovih što to nisu, njoj je trideset jedna, meni trideset pet. Ona kaže da bi rodila petoro dece, kad bi znala da ovde može da im pruži normalan život. Slažem se i dodajem kako nije mala stvar osnovati porodicu sa nekim, u vreme kad je teško doći do posla, kad se prilike menjaju više nego pre dvadeset pet godina i kad je gomila ljudi, poput mene same, u „sivoj zoni“, dok ne budu počeli da nas razlikuju od malih preduzeća.
Plus, šta ćemo sa onim što sam spomenula na samom početku? Zbog čega bi se neka sad zaglavila u vezi sa klasičnim balkanskim katlabanom koji možda ume da popravi slavinu, ali je mentalno isti kao što je bio i sa petnaest, šesnaest godina? Majka deci, ali i mužu. Mora da radi, ali nije u redu što radi, možda je neko tamo gleda, pa bi je trebalo uhoditi. Ako se lepo oblači, kako se usuđuje? Pa, udala se, sad mora da bude poštena, šta god to značilo. Ako se ne oblači lepo, pu, više nije privlačna, idem na splav da zijam u pevaljke. Najbolje bi bilo da zarađuje, pa da daje pare meni, onda da u negližeu kuva boraniju. Eto, svi srećni.
Na Twitteru napadaju „baba devojke“. Niko nije nikad spominjao „dede momke“, a reklo bi se da takvih ima mnogo, mnogo više. Pa, šta čekate, momci, kad ste već takvi alfa mužjaci, kako do sad niste nešto mlatnuli tojagom po glavi i odvukli ga u pećinu, jer neće milom? Cccc.
Ako neko do sad nije shvatio šta sam htela da kažem, nemam nameru da mu nacrtam. Državi preporučujem da ne krivi žene, već da misli o poboljšanju opšteg standarda. Muškarcima preporučujem da evoluiraju. A žene? Žene treba da nastave da rade šta žele, sve u svoje vreme. Naše materice su naše, isto važi i za ono drugo. E da, to nije uvreda, to je kompliment. Pronađite mi jači i izdržljiviji deo tela.
Uostalom, mislite šta hoćete. Ne mogu da učim ribe da plivaju.