Molim za pomoć

Molim za pomoć. Ponestalo mi je argumenata. Moj sin i ja, šetamo, pričamo o školi, životu, mojim očekivanjima, njegovim ambicijama...

- Uči sine, jednog dana će se isplatiti. Nemoj da budeš klošar, budi gospodin čovek, školovan, obrazovan, načitan, vredno radi i nema da brineš...

- E, a mama, koju si ti školu završila? Jesi li ti završila taj... Taj fakultet?

- Jesam sine, jesam.

- Ali mama, zar nisi rekla da treba da učim kako jednog dana ne bih morao da razmišljam kako ću platiti račune, kupiti hleb, ići u igraonicu...?

- Jesam, pa?

- Pa mama... Ti svakog meseca razmišljaš gde da nađeš pare za račune, a opet, učila si školu, pa... Kako sad to?

Molim za pomoć. Ponestalo mi je argumenata. Moj sin i ja, šetamo, pričamo o školi, životu, mojim očekivanjim, njegovim ambicijama...

U tom trenutku prolazi komšija (nazovimo ga Čeda, baš nekako pristaje), maše kroz prozor svog najnovijeg BMW-a... Pavle me pita:

- A je li mama... Koju je školu završio čika Čeda?

- Khm... Ne znam sine... Neku brzu, ali poprilično efikasnu...

- Sigurno je završio neku super školu i sigurno je puno učio... On stalno menja automobile i ima puno drugarica... Jel' da mama? Sigurno je puno učio? Možda je učio nekoliko tih tvojih fakulteta, čim se njemu tako isplatilo? A jel' se dobije puno para kad se završi ta škola? I kako to da Vanjina mama ima toliko para, kad je meni Aco rekao da je njena mama dvaput ponavljala? To znači da ona nije bila dobar đak? Je li tako?

- Otkud bi Aco mogao znati da li je Vanjina mama ponavljala ili ne i kakav je bila đak?

- Kaže Aco da mu je tata pričao...

- Nemoj da se baviš tuđim stvarima i ne zabadaj nos gde mu nije mesto. Samo ti uči i jednog dana ćeš moći sve što poželiš...

- Kao Čeda mama, ja bih da budem kao Čeda!

- Gde si ti čuo za Čedu?!

- Kako to misliš gde sam čuo? Mama, šta je sa tobom? Kao Čeda, naš komšija!

- A taj Čeda...

- Jeste, kad porastem hoću da budem kao Čeda! Obećavam ti mama da ću učiti istu školu kao Čeda i onda ćemo i mi voziti onakav auto i ti ćeš imati puno drugarica i kupovaćeš slatkiše deci iz ulice!!! Sad shvatam! Hvala ti mama!

Da li je trebalo da kažem ko je i šta je komšija Čeda, čime se bavi i odakle mu auto, drugarice i slatkiši? Da li je pametno što sam prećutala i da li da ćutim sve dok misli da je škola sigurica za lagodan život? Uskoro će i sam shvatiti. Da ga pustim da veruje dok ga život, nepravda i ljudi ne ubede u drugačije? Bojim se da će ovo otkriće za njega biti veoma bolno razočarenje, mnogo bolnije od saznanja da ne postoje ni Dede Mrazovi, ni Zubić vile, ni magija i čarobni štapići...

- Mama, a ko je taj drugi Čeda, na kog si ti Čedu mislila?

Bojana Ćebić Miletić