Molimo te, molimo vas

Da nas Evropa voli i želi u svojoj uniji to su Austrijanci i pokazali. Vole nas čak toliko da bukvalno mole jednog našeg državljanina da se vrati u njihovu zemlju i tamo provede na njihov ceh još tri godine. Ljudski je grešiti ali kada čovek pogreši prilikom unosa podataka u zatvorski sistem u jednoj od najuređenijih država u Evropi, e to je već nešto što zaista mora da sa prokomentariše.

Naslov ,, SRBINE MOLIMO TE, VRATI SE U ZATVOR“ mi je, čim sam ga ugledala, privukao pažnju i, ni ne znajući o čemu se tačno radi, izmamio osmeh na lice. Naime, u Ausrijskom zatvoru došlo je do pogrešnog unosa podataka u kompjuter i 30 – godišnji Srbin, koji je služio kaznu zbog pljačke, pušten je pre vremena. Opravdanje za takvu grešku upravnik zatvora Garsten-a je pronašao u teškom i zahtevnom poslu objedinjavanja kazni iz dve države. Naime, dotična ličnost je počinila krivična dela i u Nemačkoj i uračunavanje kazne za dela iz inostranstva je posao koji zahteva hirušku preciznost, kako se ne bi dešavale greške kao što je ova. Sada ga ipak traže nazad. Poslali su mu na adresu u Srbiji poziv, a ako se ne odazove izdaće međunarodnu poternicu za njim.

Nije blesav da se vraća u zemlju iz koje su ga izbacili naglavačke i jasno mu stavili do znanja da tamo više nije dobrodošao. Čak ni sam upravnik ne veruje da će ponovo videti tenutno najpoznatijeg zatvorenika kojeg je imao. Sam je rekao da su za tako nešto šanse veoma male.

Odmah nakon puštanja napustio je tlo Austrije pošto mu je izrečena zabrana boravka. Zašto bi se vraćao kada mu je kopmjuter sudio i presudio tri godine manje. Tehnologija koja potpuno vlada čovekom i ako čovek živi u zabludi da još uvek on upravlja njome, ona je rekla svoje.

Koga u ovom slučaju okriviti za grešku? Čoveka koji je kucao podatke? Kompjuter koji je savršeno zapamtio zadato, ili osuđenika koji je išetao iz zatvora onda kada su mu to oni koji su ga čuvali rekli da to uradi?

Ne mogu a da ne dodam da bi ovaj slučaj mogao nekome da posluži za primer ukoliko ima veliku želju da se zadrži u Austriji, jer po svemu sudeći tamo kada počinite neko krivično delo, oni se potrude da vas uhvate, osude i postaraju se da dobijete zasluženu zatvorsku kaznu i da je do samog kraja i odslužite.

Da se kojim slučajem ovako nešto desilo kod nas, našem osuđeniku bi se i upravnik zatvora, čuvar, muvar i kompjuter izvinili, jer bi sistem pokazao da je odležao i više nego što treba. Kod nas nema prerano puštenih, ali ih zato ima na premalo godina osuđenih. Ne brinite se gospodo Austrijanci, mi vas u potpunosti razumemo. Kod nas je skoro svakodnevnica da se osuđenici puštaju prerano i to bez komjuterske greške. Kod nas se samo žrtvama i njihovim porodicama oduzima sloboda. Ako se i njihov uzurpator života izvede pred lice pravde i osudi, već na izlasku iz sudnice razmišljaju šta im je dalje činiti, jer imaju mizernih nekoliko godina da se dovedu u red i ponovo negde na ulici da se suoče sa njim. Ne briniti moja draga gospodo, i ako naši predstavnici policije rade svoj posao tu je tužilaštvo da vam ublaži sramotu i bol koju osećate. Naše će brutalno ubistvo umesto teškog da klasifikuje kao blaže i maksimalna zakonska kazna za takvo delo je 15 godina zatvora. Uz dobro vladanje i neko tamte-vamte, eto njega na slobodi za nekih 8 do 10 godina, ili će silovatelja i ubicu jedne starice da osudi na 7 godina zatvora, Bože moj, bio je maloletan. Nisam znala da ljudi različito umiru u zavisnosti od toga da li su im živote oduzele maloletne ili punoletne osobe. Sedam godima je dovoljno vremena da se smisli novi žločin, ili više njih i ovaj put će biti lukaviji, veštiji, bolje pripremljeniji, samo čak će i starosnu dob svojih žrtava da promeni, one će biti mlađe, i to dosta mlađe, deca!

Ne tugujte gospodine Prehtl, vaša pobegulja je po našim presudama odležala svoje.

Monika Tubić