Na tronu

Danas se učimo toleranciji, širokogrudosti, poštovanju različitosti. Ovo je vreme inkluzije, podrške manjinskim pravima, uverenja da su varijacije ljudskog genotipa i fenotipa već same po sebi bogatstvo. Paradoksalno, ovo je vreme kada shvatanje uspeha i životnog ispunjenja – i kod najrazličitijih ljudi – nekako konvergira u istu tačku.

Uspeti – znači zaraditi gomilu novca. Uspeti – znači biti poznat i slavan. Uspeti – znači imati sposobnost i spremnost da se učini bilo šta, bilo kako, da se do tog cilja dođe.

Pre nekoliko meseci upoznali smo se sa jednom wannabe starletom. Već sama želja da se starletom postane govori o potpuno neutemeljenom sistemu prioriteta. Javnost se dugo zabavljala njenim lokalizmima u govoru i žalosnim nepoznavanjem gradiva osnovne škole. Mnogo je bilo i onih koji su je branili: devojka je lepa, milina ju je gledati; želi da uspe, želi da bude viđena – u čemu je vaš problem? Javilo se i rodno senzitivno tumačenje problema: aha - ona se napada samo stoga što je žena i što igra po naopakim pravilima koja nije sama smislila. Pljujemo na vaš elitizam: u modernom svetu čovek, ako to želi, ima pravo na plitkost i neznanje.

Površnost, konzumerizam i prosti motivi blagoutrobija imaju, međutim, tu nezgodnu osobinu da plamte poput gomile suvaraka i brzo prelaze u šumski požar.

Ta osoba nedavno je snimila spot. Sevaju hipertrofirani sekundarni seksualni atributi, simuliraju se scene iz slobodoumnih „akcionih“ filmova, a crnokosa peva o prednostima druženja sa momcima iz podzemlja. Pošto, pretpostavljam, nije odveć talentovana za pevanje, ona  „repuje“; a tekst nije ništa drugo do taksativno navođenje statusnih simbola; keš, elitni klubovi, fensi drugovi, ferari, Viton, Kavali, jahta, „privatna ptica“ (oro?)...Samo biznis momci, zna se „ko je u kešu“... Momak ima „šarene ruke“ i zarađuje „lovu bez mnogo muke“. „Gazi, gazi mala“, tverkovanje i - keš.

Promovisanje kriminogenog miljea nije novost; ali u državi koja grca usled sprege kriminala sa srukturama vlasti već dvadeset i kusur godina, to je pljuvanje u lice ljudima koji pokušavaju da žive pošteno, od sopstvenih deset prstiju. Promovisanje „rich lifestyle“-a je pesnica u arkadu nesnađenoj svetini koja preprodaje krastavac i kupus; devojkama koje ulažu u obrazovanje umesto u plastičnu hirurgiju, u knjige umesto u hijaluronsku kiselinu, mladićima sa plikovima od gitarskih žica na jagodicama prstiju. Neke druge gospojice neodredivog zanimanja ovih dana su nas obaveštavale o tome kako su nešto diplomirale, nisu baš sigurne šta, ali neki jaki likovi rekli su im da su kul jer superfast kucaju izlivenim noktima, pa im predložili da kupe diplomu. Rečeno – učinjeno. Šta o tome misle današnji studenti – Bolonjci koji moraju da plate i ako imaju više bodova nego što je potrebno? Šta misle oni nekadašnji studenti, čiji su spiskovi literature za ispit imali po desetak strana? Uz dopuštenje, kladim se da upadljiva plavojka nije nikad pročitala deset strana u cugu. Niti joj je to važno.
Pa šta će joj onda diploma? Šta će joj muzička karijera, politička ili ina?
Čini se da je to ona užasna demonstracija moći novca, slika bekrupuloznosti i niskosti sistema vrednosti u kojem je baš sve moguće kupiti i prodati. Vi morate da se trudite i da grebete jer ste nesposobne čovekolike golje; ja, međutim, oslobođen(a) skrupula, stida, morala i dostojanstva, učiniću bilo šta da dostignem taj „sladak život“ o kome sanjamo.

Najtužnije je, zbilja, što je većina nas uverena da je veliki novac merilo stvarnog uspeha, i da je sve dozvoljeno jer – „ma boli ga/je uvo, malo điđi-miđi i pliva u lovi“. Nema veze što se izblamirala, što je služila za sprdnju - ona je postala poznata. Nema veze što je javno priznala da je njena diploma falsifikat – bar je bila iskrena. I drugi su kupovali diplome. Svako bi, ko ima para. Što da se mučiš ako ne moraš? Što da ne zaradiš laku lovu ako možeš?

Uspeh je postao sasvim uska kategorija - preseka skupa „novac“ i „prepoznavanje u javnosti“. Stvarna karijera koja uz to ide nije neophodna. Zaraditi novac na čistom bezobrazluku  i neosetljivosti je umetnost per se.

Zbilja, dolazimo do toga da moderna društva favorizuju bezdušnu, neempatičnu, neodgovornu , psihopatsku strukturu ličnosti, i mi ih u time podržavamo – već i time što opravdavamo egzemplare vrste koji su eto tako, postali zvezde. Nekažnjeno.

Iva Radović