Nadrialternativa

Mi smo, ljudi, mekana bića - dobro nas oni roboti u "Zvezdanim dnevnicima Ijona Tihog" Stanislava Lema zvahu lepljivcima. Osetljivi smo, krhki, u kriznim ličnim i društvenim okolnostima lako pokleknemo; zato tražimo tačku oslonca, potporu. I najokoreliji materijalista neće otpisati ljudima kakvu - takvu duhovnost, koja tu telesnu osnovu nadrasta.

U tome, naravno, nema ničeg lošeg; loše je samo što nam prilike u kojima smo hipersenzitivni često zamagljuju moć rasuđivanja - a to je izvanredna prilika za svakovrsne lopove, mutivode i secikese, da parafraziram blagoglagoljivu V.V. Vendi;  za prodavce nade, zdravlja i utehe. Mi vama - osećaj sigurnosti, svrhovitosti, osećaj da su konci u našim rukama, vi nama - dukate iz nedara i šuške iz slamarice.

Devedesete godine, surove i sirove, neuljuđene i bolne, bile su, između ostalog, i godine proročica, zvezdočataca, iscelitelja i vizionara, godine procvata svih mogućih tradicionalnih i novostvorenih magijskih metoda borbe protiv malignih sila. Taj fenomen nije se, ipak, tek tako, iznebuha pojavio - samo su mu širom otvorena vrata medijske popularizacije dala ogroman zamah, do hipertrofije. Vrazi i mazi postali su prosto vidljiviji nego inače, a postojali su oni i u strogo sekularnim i strogo pravoslavnim periodima. Bili su, međutim, lokalno dobro, mada se aber o ženama koje  baju, kostolomcima, vidarima, vračarama, travarima, prenosio od usta do usta, pa su mogli postati i šire popularni - ako vas je, to jest, zanimala ta vrsta delatnosti. 

Uverenost u njihove sposobnosti nije, kako se obično misli, zabluda prostog i neukog sveta. Naprotiv, vera ima malo veze sa znanjem i obrazovnim nivoom (vera u bilo kakav natprirodni entitet ili silu). Zanimljivo je, recimo, da je jedan naš priznati i čitani etnolog, tvrdo verovao da su magijski postupci za "vezivanje" (izazivanje seksualne nemoći kod muškaraca) koji su se praktikovali u Istočnoj Srbiji, zaista delotvorni. Mnogi racionalni i razboriti ljudi, našavši se pred bezizlazom, obraćaju se magijskoj pomoći sumnjivog karaktera.

Dvehiljadite godine donele su pokušaj uređenja medijskog prostora; u njemu više nema mesta za proroke i iscelitelje. Oni ipak nisu nestali, samo su se transformisali u nešto prihvatljivije astro ili tarot centre, povukli se u svoje novinske zabrane ili u zvanja lokalnih selebritija, kao i ranije.

To je, međutim, ostavilo prazno polje raznoraznim nju ejdž pokretima, lepršavim, umivenim i zašećerenim. Oni racionalnom, zahtevnom, a nesrećnom čoveku dvadeset prvog stoleća prilaze brinući o njegovom zdravlju; žele da ga učine vitkim, zdravim, poletnim, odmornim, aktivnim, večno mladim. Magovi ovih pokreta počinju od telesnog aspekta za izgled i besmrtnost vazda zainteresovanog modernog insana. Postepeno, okreću se čovekovoj duhovnoj suštini, energetskoj vibraciji i sličnim visokoparnim rečima na koje smo osetljivi. Zaodenuto u pseudonaučnu formu, magijsko tkanje dobija ubedljivost i postaje prihvatljivo i skepticima. Kombinovanje hrane, hrono ishrana, telo kao energetski sistem, Sunce - izvor života, gledanje u Sunce kao neposredno napajanje energijom, visoka Ph vrednost krvi kao izvor bolesti, zasićenost tela, zemlje i vazduha hemikalijama, farmakomafija - teško je razlučiti stavove koje imaju neku logiku od prostog lupetanja i tlapnje.

Poput pijavica, oni se često mogu naći tamo gde ima krvi, pa ćemo iscelitelje - čudotvorce naći rame uz rame sa najtežim bolestima; a umeju da budu i podjednako smrtonosni - onda kada insistiraju na odbijanju konvencionalnog lečenja.

Jedna veoma popularna dotorka (za čiju diplomu se još ne zna ko ju je, i da li ju je uopše, izdao) ima širok pokret internet sledbenika. Od neobaveznih saveta o koristima od kratkotrajnih postova i ishrane sirovom hranom, došla je do bizarnih izjava o tome kako menstruacija nije prirodna i zapravo je nepotrebna; da decu obolelu od bakterijskog meningitisa treba lečiti gladovanjem i gledanjem u Sunce, da bi se na kraju upustila u široku propagandnu akciju protiv obavezne vakcincije dece i čak u tome ima izvesnog uspeha.

Igrajući na osetljivim tasovima prirode, i čovekovoj iskonskoj zavisnosti od nje, i s druge strane potrebi da se moderni čovek, ogrezao u otpacima tehnološkog napretka, vrati duhovnosti, uspela je da napravi  sistem verovanja i stavova koji, ma koliko groteskno ponekad delovali, imaju privlačnost za razočarane, unesrećene, bolesne ljude. Dodamo li tome još i poslovičnu katastrofalnu situaciju u domaćem zdravstvu, dobićemo objašnjenje za naprasni uspeh ove lekarke-ili-šta-li-je-već, i njoj sličnih.

A u međuvremenu: država i dr. Sladža vode mali krstaški rat. Ova potonja preporučuje da se deca ne vakcinišu, država preti prinudnim vakcinisanjem i kaznama. "Pentaksim" vakcina nema i roditelji moraju da ih kupe po paprenim cenama. Roditelji možda veruju Sladži, a možda samo nemaju novca. I opet farmakomafija zadovoljno trlja ruke, a stvar se vraća na početak dokazujući doktorkinu poentu.

Da bi se nadrilekari i iscelitelji onemogućili da trguju ljudskom nesrećom ili doživljavaju sebe kao božanstva sterilnog, aseksualnog zelenog sveta, pre svega treba da funkcionišu pravi, legalni sistemi zdravstvene zaštite, potpore i duhovne podrške. Da smo normalni, da je ovo normalna država, ovakve stvari bile bi na nivou statističke greške. Al' nismo. Nenormalni smo kao menstruacija.

Iva Radović