Ništa ti nije smešno?

Mnogi sistemi, koliko god autokratski bili, svesni su toga da se stege moraju popuštati i da se stadu mora dozvoliti zabava i smeh; čak i podsmeh spram samih vladalaca. Štaviše, u mnogim nedemokratskim i krutim društvima postojali su, u vidu konstantnih, u sistem inkorporiranih odušaka, masovni događaji ispoljavanja smeha, igre i strasti. Oni su nam i danas poznati u vidu raznovrsnih karnevala koji postoje u gotovo svim kulturama.

Kod većine indoevropskih naroda, proslavljao se početak letnjeg solsticija, rađanje Sunca, bujanje vegetacije. Nije neobično ni da se običaji ekstatičkog karaktera javljaju u periodima pre dugotrajnih uzdržavanja - kao uvod u askezu. Takve su, recimo, i naše fašanke ili poklade, običaji koji se vezuju za kraj mesojeđa i uvod u post - one su superpozicija paganskih solarnih i hrišćanskih kultova.

Svi ovi društveni događaji imaju raskalašan karakter i često su, u osnovi, inverzija svih etabliranih vrednosti jednog društva: učesnici obrednih povorki garave lice, maskiraju se u komične poluživotinjske ili ljudske likove, muškarci se preoblače u žene, postoje jasne seksualne aluzije i simuliranje seksualnih odnosa; ljudi jedu i piju do gubljenja razuma, igra se, peva i pleše, javljaju se maskirani likovi poput "kralja" i "kraljice" ili vršilaca nekih važnih društvenih funkcija, koji su, međutim, izloženi podsmehu. Mada učesnici mogu biti nemilosrdni u izrugivanju i vrlo nametljivi, niko se ni na koga ne ljuti: poklade su vreme kada su unutrašnje granice sistema potpuno olabavljene i kada društvena pravila ne važe; to je "vreme bez vremena" neposredno pre no što će se pravila i odnosi vaspostaviti i učvrstiti u najrigidnijem obliku (kada počne post). Gube se granice vrste, pola, položaja u porodici i društvu, vladari bivaju svrgnuti u blato makar tokom tog jednog dana.

Oduška je kao ona na testiji - kroz koju izlazi suvišan vazduh da bi voda mogla da poteče. Imati priliku da se podsmehnemo onome ko nad nama sprovodi nepravdu, diktaturu, represiju i nasilje, normalizuje pritisak koji trpe potlačene grupe i pojedinci. Studentski protesti iz devedesetih godina imali su nešto od tog karnevalskog, pozorišnog karaktera. Politički i umetnički, angažovani performansi mogu imati istu tu ulogu, ali ona se danas u tome ne iscrpljuje. 

Pre nekoliko dana "nepoznati počinilac" ostavio je lepo upakovane poklone ispred zgrade Vlade Srbije. Pošto je, normalno, jer procedura tako zahteva, angažovana policija da proveri sadržaj sumnjivih paketa, ispostavilo se da se u njima nalazi životinjski izmet. Time je jasno izvrgnuta ruglu politika koju Vlada i Premijer vode, kao i pompezne akcije koje sprovode da bi se sve ispostavilo kao čisto sranje. Lično nisam ljubitelj korišćenja ekskremenata ili telesnih tečnosti u političkim performansima, ali ova smicalica je bila odlično smišljena i sprovedena, dobro je odjeknula i imala višeslojnu i jasnu poruku.

U letargičnom, utrnulom raspoloženju u kojem hibernira najveći deo društva, pojedinačne akcije mogu delovati poput iskre u mraku, poput ohrabrenja. One nas podsećaju na to da nismo robovi, nego ljudi, da naš glas nešto znači i da treba da se čuje, da imamo moć, da imamo dostojanstvo. Isti osećaj imala sam nekoliko dana ranije kada sam gledala kako jedan momak cepa plakate blaženo nasmejanog Premijera. Mimoprolazeći su se osmehivali sa odobravanjem, a neki su mu se i pridružili.

Možda izgleda da su cepanje plakata ili kučeća kaka u kutiji  samo pucnji u prazno, "zujanje muha u mojim ušima" kako bi rekao Valtarijev Sinuhe Egipćanin, ali oni su ipak više od toga: oni su prekid podaničke tišine, oni su glasan otpor. Oni su pokazivanje srednjeg prsta jednom hirovitom, uvredljivom samoproklamovanom mesiji za kojeg je to neoprostiva blasfemija.

Čovek koji svoje najbliže saradnike doživljava kao idiote, koji otrcava i sistematski unižava elitu od koje očekuje podršku, koji ljude postrojava, vređa, grdi, javno izvrgava ruglu, čovek kome "Ništa nije smešno!" zaslužio je da početak njegovog kraja bude obeležen smehom. Ako vas neko tretira kao dete, budite kao dete. Obesmislite ga, oduzmite mu snagu; kao dete zamišljenom čudovištu.

Nisi strašan. Smešan si!

Iva Radović