Ogledalce, ogledalce...

Bauk male mature protutnjao je i ovog juna. S' obzirom na (nedovoljne?) mere predostrožnosti koje se primenjuju, čini se da je to prvi i na žalost, poslednji ispit koji se odvija bez očigledne korupcije. A tamo gde je takmičenje pravo, autentični su i mini nervni slomovi, teška nerviranja i ogromne sekiracije, kako đaka, tako i njihovih roditelja.

Gledajući neprekidno more osmaka koje se "kršilo" po pripremama, trčalo sa jednog privatnog časa na drugi, zabrinuto za ocene, bodove, rang liste, čovek bi pomislio da je u ovoj zemlji znanje - nasušna i najvažnija potreba svakog pojedinca. Cvrc! Nakon juna, sva ta zabrinuta deca budu upisana u (manje - više željene) škole, gimnazije i OTPISANA. Budu vraćena u normalno "nenormalno" stanje i prepuštena Jutjuberima, sumanutim kvazi Mesijama, muzičkom neukusu kosmičkih razmera i profašističkim pseudo prorocima navijačke provinijencije.

Za razliku od nas - njihovih roditelja i rodbine, Sodoma i Gomora naše društveno - estradne scene ume da ceni pristiglu "svežu krv". Ništa sladje od zbunjenih, izdžigljalih pubertetlija, željnih dokazivanja i pažnje, koji se najsigurnije osećaju u čoporu. Lovci na njihove duše savršeno manipulišu sa dve ključne činjenice: adolescenta sa nežnih 15, 16... ne zanima knjiga, ali ga i te kako zanima pravda. To, naravno, ne mora samo po sebi da predstavlja smak galaksije, već ukazuje na nešto obično, prizemno - kopiraju starije (ne nužno i odrasle) u tome. Čas posla ih se ubaci u "cipele" ostrašćenih, golobradih boraca za pravdu, ali onakvu kakvu im je MI prikazujemo. Ako je ta pravda "nepravedna", nisu oni krivi. Oni samo usvajaju modele ponašanja, onako površno, kako i priliči tim godinama. Dobri Srbi i zli emigranti, Albanci, Amerikanci...

Baš kao u pitkim bajkama, crtanim filmovima. Užarenom petnaestogodišnjaku sasvim dovoljno informacija za pokret u krstaški Insta digitalni rat. Kosovo MEME ili slično - bingo! Proverena instant pržionica uvek "radi". I eto nama, za koju godinicu, punih stadiona i novopečenih centrifugiranih birača, koji zaokružuju kojekakve bitange, a da ne trepnu. Potpuno prirodan nastavak katastrofalno pogrešnog puta, utabanog tik nakon nevine i naivne male mature. Nećete takvu omladinu? Ponašajte se drugačije, budite drugačiji! Upotrebite mozak, objašnjavajte, budite strpljivi, budite vaspitani, budite hrabri - ali tamo gde treba.

Zemlja u kojoj su nezreli očevi napravili petnaestogodišnjake - buduće kabadahije, nije srećno mesto. Poslednji trenutak je da se "opasuljimo" i konačno odrastemo. Da "uradimo taj domaći" pre nego što zakukamo - da nas mrzi učiteljica. Doduše, ona je prilično stroga i to treba reći. Ime joj je - život u Srbiji.