Opančar agencija javlja - U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu...

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu ...

(Krvava bajka – Desanka Maksimović)

“Krvava bajka je pjesma koju je srpska pjesnikinja Desanka Maksimović napisala 1941. godine nakon što je čula detalje masakra koje su njemačke okupacijske snage izvele u Kragujevcu, odnosno kako su žrtve masakra bili cijeli razredi gimnazijalaca.

Pjesma je objavljena tek nakon završetka drugog svjetskog rata. Krvava bajka se smatra jednim od najsnažnijih poetskih djela inspiriranih ratnim zbivanjima na području bivše Jugoslavije, a u doba SFR Jugoslavije je bila obavezno štivo u nastavnim programima osnovnih škola. ...“ (Namerno nisam hteo da menjam dijalekt ovog citata iz Vikipedije, kako bih istakao univerzalno prihvatanje te pesme i za druge dijalekte sa područja bivše Jugoslavije) ... :

-          za one koji o tome nisu učili u školi, jer se to ne uči na Megatrendu i ostalimm, mnogobrojnim, naprednim, instant školama u „jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“,

-          za one seljake koji su rođeni u kragujevačkoj nahiji, a sada gaje piliće u parku kraljevskog dvora na Dedinju,

-          za one koji se izdaju za sledbenike „Socijalističke partije Srbije“ i partizanskog pokreta u drugom svetskom ratu, a sada su u službi četničkih vojvoda – rodonačelnika Šešelja i njegovih sledbenika, koji su danas na vlasti u „jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“,

-          za sina onog gore pomenutog seljaka rođenog u kragujevačkoj nahiji što gaji piliće u parku kraljevskog dvora na Dedinju, koji sada „gradonačelnikuje“ herojskim Kragujevcom,

-          za sve one koji su u ovu zemlju seljaka na brdovitom Balkanu, podolazili iz raznih Čipuljića, Bajčetina, Gacka ... i drugih mesta ove planete gde se o tome nije učilo ili više ne uči,

-          za one koji su iz neke p.m. u ovu zemlju seljaka na brdovitom Balkanu doveli „Ono“ što danas oponaša vođenje te zemlje metodom „kako Šef kaže“, jer teško da bi neko ko je rođen u ovoj zemlji to tako predano i uspešno radio,

-          za članove Prosvenog saveta ove zemlje seljaka na brdovitom Balkanu koji ne stigoše da se prosvete, a prihvatiše da prosvećiju ostale žitelje te zemlje i glasaše da se Desanka Maksimović izbaci iz njenih školskih programa, jer se to ne uklapa u savremene prosvetne metode digitalizacije koje „brže nego u mnogim razvijenim zemljhama Evrope“ sprovodi ono gore pomenuto „Ono“ ... 

-          i sve one seljačine, rođene bilo u selu, bilo u gradu ove zemlje seljakana brdovitom Balkanu, koji za „šaku kikirikija“, uzetu iz zajedničke kase žitelja te zemlje glasaju za one gore pomenute.

* * *

Za mog pokojnog druga Ljubišu Vulovića, jednog od preživelih žrtava tog masakra, koji mi je jedne davne večeri, negde krajem osamdesetih godina prošlog veka, u pariskom restoranu „Raspućin“ – kad se od Etola ide prema trgu Konkorrd, treća ulica desno, ispričao „Krvavu Bajku“ u originalu. 

Ljubiša je tada bio direktor Intereksportove firme u Parizu „Inex France“. Bio sam tamo na službenom putu i Ljubiša mi je rekao – idemo na večeru u Raspućin. Nisam imao pojma, a nisam ni pitao u čemu je ta, prilično velika kafana, a bila je puna, posebna. Čim smo ušli video sam da je Ljubiša tu čest gost. Za nas je bilo rezervisano lepo mesto na galeriji sa koga se videla cela kafana. Posle večere, uz vino u opuštenoj atmosferi, Ljubiša je pozvao konobara i reekao mu diskretno nešto na francuskom. Ne dugo zatim, muzika je označila „tuš“ i začuli su se poznati zvuci – Tamo daleko gde cveta limun žut ... cela kompozicija. Pogledao sam Ljubišu i on mi zadovoljno reče – Ja sam ih naučio da vo sviraju, doneo sam im note iz Beograda ...

A onda je usledila priča – Ja sam jedan od preživelih krvavog masakra u Kragujevcu ... Urezalo se to u dušu ondašnjeg gimnazijalca pa ne pušta ni danas ... a bilo je strašno ... padali smo ko snoplje ... ja sam se našao ranjen ispod tela mojih drugara ... kad su nas „overavali“ nisu primetili da dajem znake života ... ostavili su nas tako i otišli ... iskobeljao sam se nekako i onako ranjen dokopao šume ... i eto me tu sam ... a ono ne pušta ...

Ljubiša, dvaput srećni čoveče – prvi put kad si preživeo tu golgotu i drugi put – što nisi bio u prilici da slušaš one gore pomenute kako objašnjavaju zašto se Krvava bajka više ne uklapa u savremene obrazovne programe ove jadne zemlje na brdovitom Balkanu.

* * *

Neko će reći – ali preinačili su odluku, Desanka Maksimović ostaje u školskom programu. Da, ali nije to isto. Učinili su to tek posle žestoke reakcije građana ove jadne zemlje na brdovitom Balkanu.  A ono prvo, sve kazuje o njima.

Dragiša Čolić, 12.06.2020.