Osećanja i čula

Pitanje koje se oduvek postavlja i na koje možemo odgovoriti u filozofskom, hemijskom, pa čak i fizičkom smislu je: “Kako nastaju osećanja?” Na njega nikada zaista nije dobilo kompletan odgovor. Uvek stičemo utisak da nam nešto izmiče, ostaje nepoznato, a ipak prisutno.

Osećanja su pojam koji obuhvata htenje i svest. Kako je svest uvek i striktno vezana za čula, osećanja kroz čula stvaraju refleksiju u našoj svesti, pri čemu se javlja htenje, a potom i subjektivna refleksija da volimo ili mrzimo.

Najimpresivnije je to što nam u nekim situacijama nisu potrebna sva čula da bismo ostvarili neko unutarnje osećanje i njime izrazili unutarnje htenje. Po Viljemu Džemsu jedino izvesno i sigurno jesu naše želje i težnje, odnosno htenja i one se stvaraju pod uticajima okoline, ali konstruišu naše iskustvo, istinu i realnost.

Zasigurno je da su osećanja jedina istinska refleksija čoveka i da čovek ne može da utiče na njih, iako su ona deo njega, jer ona deluju mimo njegove odluke i stvaraju nešto slično relativnoj alijenaciji, odnosno otuđenju. 

Opažanje kao funkcija naše svesti i jedan od produkta čula jeste ta mala spona između onog što vidimo i onog što osećamo. Po Huserlu, kompletan utisak nekad zavisi od naše pažnje, a nekad od mesta ili promene mesta, iako mi ne menjamo utisak o predmetu, već o njegovom umeštanju u različite sfere i situacije. Dakle, taj predmet vidimo isto onako kako smo ga videli u prethodnoj opciji. Međutim, kad su osećanja u pitanju, njih menja samo situacija, tako da se u raznim momentima osećamo drugačije i gajimo drugačija osećanja prema istoj osobi. Dakle, mi ne reflektujemo utisak o okruženju već o osobi, iako zapravo to okruženje utiče na varijacije naših osećanja prema istoj osobi. Osobu i dalje vidimo na isti način, ali njene promene ponašanja čine da je vidimo drugačije, s toga se može zaključiti da vizuelno mi ne pravimo razliku, već emocionalno reagujemo na nečije ponašanje i time u glavi stvaramo drugačiju sliku o istoj osobi. To onda povlači pitanje kako se primarno spoljašnji dojam pretvara u striktno emotivan i da li je nužno imati vizuelni utisak da bi se u svesti razvilo neko osećanje? Teoretski, potrebno je uključiti sva čula da bi se ostvario kompletan utisak, a iz njega proizvelo osećanje. Praktično, to ne funkcioniše baš tako, pogotovo ako u obzir uzmemo različite stepene inteligencije i psihička stanja ljudi.

Ako bismo ljudska osećanja posmatrali kao nešto satkano od molekularnih elemenata koji su razbacani unaokolo u svesti osobe, jedni uz druge, nemogućno je ne zaključiti da ona nemaju nikakvu povezanost i da ne utiču jedno na drugo. S toga, jedno osećanje u sebi sadrži više različitih osećanja, odnosno korelaciju više osećanja prema istoj osobi. Najzad, ono što prolazi kroz čula, to dopire u svest. Ono što nismo zapazili čulima, ili makar jednim od njih, to ni ne registrujemo.

Tako u nedogled možemo diskutovati o tome da li su osećanja čisto fizička, odnosno čulna refleksija, ili nezavisno deluju mimo čula. Ipak, nameće se to da jedno bez drugog ne mogu definisati kompletan utisak i da razdvojeno ne deluju na pravi način. 

Ivana Pekić Malimarkov