Pancir od atentata protiv referendum-dum metka

U zlatno doba, u zemlji u kojoj samo nalazišta litijuma nadmašuju naslage istorijskih mitova, Veliki Vođa je naišao na problem: Kako biti Tito posle Tinta? Kako postati Đinđić a ne popiti metak?

Rej Ting, njegov glavni medijski savetnik našao je rešenje: Izmisliš nekakav atentat, nađeš nekakav Plavi voz i, uz pažljivo doziranje uzdaha, osmeha i fatalističkog širenja ruku objasniš narodu koliko je srećan što te ima na grbači. Naravno, prethodno proveriš koliko te stvarno vole (ili te samo tako zovu?) na nekakvim probnim izborima.

 Da, ali kakvim...?

Ovde je to više puta provereno: kada vlast počne da se guši, najsigurniji metod oživljavanja je – Ustav na usta. Zato su Juha-ha-ha amandmani (što bi rekao Čika Jova Zmaj), nedavno zafrljačeni u lice zbunjenog naroda, samo deo razrađene (Yu-hahaha) sprdačine nad demokratijom. U zemlji u kojoj njen predsednik krši Ustav svojim „margarinskim“ mešanjem u sve i svašta, referendum o izmeni mehanizma postavljanja sudija i tužilaca mu dođe kao botoks na faci mumije.

Botoksičnost referendumske lagarije je još očiglednija kada znamo da 90% izašlih na birališta nisu imali pojma o čemu se to glasa, da je izašlo manje od 30% upisanih, i da je od izašlih manje od 60% dalo saglasnost i promenilo Ustav. Jer matematika je numoljiva: 60% od 30% je pišljivih 18%!

Naravno, da se ne lažemo, ovo i nije bilo izjašnjavanje o promeni Ustava, tužilažnom boljitku ili o promeni tehnologije manipulacije pravosuđem. Čak i oni koji su zaokužili istorijsko „da“ sigurno nisu očekivali da će to dovesti do hapšenja ma koga iz vazelinske piramide. Šta, sada će sudije biti kao nezavisne, gročanski palikuća osuđen, Vulin uhapšen zbog šverca deviza, a uzgajivač „organske“ marihuane vraćen u ćorku? Idi begaj…

Prljavi trik se upravo i sastojao u tome da se postavi zakukuljeno pitanje gde odgovor ništa ne menja ali se njime testira stepen bespogovorne poslušnosti sledbenika. Dakle:

• Koliko će članova i simpatizera SNS-a dokazati svoju ljubav (ili odraditi svoje sendviče?) i zaokružiti istorijsko „da“?
• Koliko će Đilas-Šolak mrzitelja boljitka svojim inadžijskim „ne“ izabrati anti-evropsko očuvanje postojećeg stanja?
• I koliko će raje javno ispoljiti (već uočene!) simptome kurobolje sproću mlohavih vakcinalnih, vaginalnih i ustavoljubivih apela vlasti?

18 cm (ili beše procenata?) očigledno nisu zadovoljili našeg najvećeg vlasnika bestidnih usana. Šta, veliki gradovi su rekli „ne“? Kuku, pa zar nije upravo tako 1995. počelo urušavanje Slobine piramide?

Zato su branitelji boljitka morali su hitno da stupe u akciju! Unutarpartijsko prepucavanje crvenih, plavih i žutih preletača može samo da promeni zbirnu nijansu braonkaste smese koja čini SNS, nikako da zakrpi pukotinu na leglu partijskih lezilebovića.

Da bi se ponovo uspostavila kohezija rusofiličara i evroljubaca naprasno je potegnut ključni argument – ljubav prema Vođi! Šta ako ostanemo bez Njega? Šta će Zoka, Đuka i svi nižerangirani titrači svemoći raditi ako – pu, pu dalekobilo – Vučić naprasno nestane?

Pošto se kurformerska reciklaža teme atentata ofucala od zloupotrebe, ovoga puta je priča uozbiljena turanjem u usta nekog mnogo višeg u piramidi od sirotog Vu-ći-ći-ćevića. Vulin, jedan od stubova vazelinstva i preletaštva (trenutno u ulozi ministra policije), obnarodovao je sledeće:

• Atentat na Vučića je temeljno pripreman!
• To su radili pripadnici nekakvih kriminalnih klanova…
• ...u dilu sa domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima,
• ali to nije Informerska zajebancija pošto su nam javili pripadnici Službi iz okruženja.

E sad… Dal bi trebalo neko da stavi prst na čelo? Jer:

• Zašto su naše bezbednosne službe, umesto sprečavanja i hapšenja potencijalnih počinilaca, jurnule pred TV kamere? Zar nisu time alarmirale zlikovce i omele svaki dalji tok istrage?
• Koliko je to tačno? Tajne službe su, po definiciji, tajne, pa su njihovi iskazi neproverivi. Zato je ovde dovoljno reći „Laufer mi javlja“ i onda svaki Čvorović (Šešelj, Lučić, Vučićević...) može da lupa što god mu ćef.
• A da nije možda u pitanju neka prejebotina u Evropolnim odnosima toplobratskih službi? Naše krtice u njihovim redovima uvek mogu da njima dojave baš ono što nama treba. Tim pre što se kod nas heroin seče udbaškim članskim karticama, a javna dresura krtica, pudlica i fikusa je postala uobičajeni deo Pinkovog cirkuskog Imaginarijuma.
• Najzad, decenijama nas uče da mrske „strane sile“ šuruju protiv naših patriotskih snaga. Otkud onda njihova iznenadna briga za najvećeg sina naših naroda i narodnosti?

Valjda je zato i samom Vučiću bilo grtko da previše razmazuje očiglednu foliranciju pred sočivima Žeksovih kamera. Umesto standardnog „jao što sam hrabar, mnogo sam hrabar“, plavi vagon interjvua je ekspresno vratio na uobičajeni kolosek predizborne propagande: naši uspesi su veličanstveni, jedino nam fali malo pirinča i sardina.

Hvala, predsedniče! Samo, pošto ovde predizborna propaganda nikako ne jenjava, pre nego što iskosimo oči od radosti i bacimo se na kusanje predizbornih ratnih rezervi, jedno pitanje:

Ako se ne varam, u svom intervjuu ti obeća pare mladima „ako budeš izabran“? Ispade da si ti, neodoljivi zavodnik biračkog tela, spao na to da kupuješ ljubav svoga naroda? OK, politika je kurva, ali, aman, da li to znači da će, u aprilu, Srbija biti biti svedena na nesrećnicu koja kraj puta (magistrale, koridora ili železničke stanice) kaže svoje „da“ svakom ko joj ponudi šačicu evrića? I da li je, po novom amandmanskom pravosuđu, kupovina ljubavi odžeparenim parama prostitucija, korupcija ili prevara?