Pod lipom

U dvorištu ispred zgrade, a ispod lipe (izgleda da je u Požarevcu sve ispod lipe), nalazi se klupa. Uglavnom se stariji stanari odluče da na njoj odmore nakon odlaska do pijace, sve češće kladionice, ili ako ih unučići pošalju po nešto, jer ih mrzi da sami po to odu. Desi se da na toj klupi ''padne'' i neki prvi poljubac i ona će u nečijem životu zbog toga zauzeti posebno mesto.
Klupa je bila u raspadu, jer ona energična mladost je svoju nagomilanu a neiskorišćenu energiju praznila upravo na toj klupi skačući, udarajući i vrišteći. Takva je mladost, misli da svet počinje sa njima i sa njima se završava i da nije potrebno ništa ostaviti iza sebe.

Popravljena je od strane onih koji su bili naučeni da postoje stvari koje su naše. Pošto moj balkon gleda upravo na tu klupu, a pošto sam pušač koji ne bi da smeta svojim ukućanima, često čujem razgovore onih koji na njoj sede iako mi to nije namera. Ovo je razgovor dvojice penzionera u večernjim satima na klupi:

''Vide li ti, ovaj ludi nam smanjio penzije?''
''Jebem li mu...''
''Još kaže da nas je tako spasao. Koga si spasao?''
''Ma, jebem li mu...''
''Ugalj nam ukinuli? Moja se ćerka i zet greju na ugalj i drva. Pisao sam preko ''penzionera'', unuka mi još beba, šta ćemo kako ćemo, pojma nemam, samo znam da ako se nekako ne snađemo, deca će da se smrznu ove zime.''
''Sve ga jebalo...''
''Ne znam gde ovo vodi? Misliš, radio si ceo život i umesto da u ove godine sad odmaram, da idem u banju sa babom, da se šetam, da mi se mozak rastereti od svog onog ludila koje sam morao da trpim ne bi li se nešto steklo, ja sad treba da drhtim i za decu i za sebe, da li će da imamo da preteramo nekako zimu, da ne budemo gladni, da se ugrejemo, da nam ne iseku struju da se brukam sad pred kraj života!''
''Jebem li mu, da mu jebem...''
''Još sve poskupljuje, meso, paprika, kupus, pasulj... Sve je skupo, samo čovek jeftin.''
''Jebem li mu...''
''Koji čovek? Stoka! Gazda te štapom po leđima a ti mu još mašeš repom! Dao ti parče 'leba tek da ne skapaš, a ti još si mu zahvalan jer te nije pustio da umreš tu u blatu! More kakva smo mi govna!''
''Jebem li mu da mu jebem...''
''Dobro bre, nemoj tako glasno, ima da nas čuje neko, još će i da nas uhapse što psujemo vlast.''
''Ma, ne psujem ja vlast, seo sam na neki ekser, zario mi se do koske, sve mu jebem, da mu jebem.''

Jovica Živanović