Poreklo imovine
Foto: 
Andy Matthews

Poreklo imovine

Kao i ljudi i imovina ima svoje poreklo. Stečeno rođenjem. Neki su ga se odrekli i radije bi da budu neko drugi, neka im, slobodu prilagođavanja im niko ne osporava. Jer ko nije, taj biti i neće.

Pravo na posedovanje privatne imovine je bilo, potom ukinuto i ponovo vraćeno kao neprikosnoveno pravo svakog građanina*. I dobro je da je tako. Međutim, vraćanjem prethodno uzurpiranog prava, nisu uspostavljeni mehanizmi kontrole. Pravo je vraćeno zakonom, ali je imovina zadržana. Nezakonito.

Društvena svojina, o čijoj nameni i svrsi ima mnogo da se kaže, pretvorena je u privatnu svojinu, nakon konfiskacije* i nacionalizacije*, 1945-46. perioda kada je opljačkana privatna svojina i imovina građana čija se jedina krivica sastojala u ideološkoj različitosti. Privatna svojina je preko noći postala društvena.

Bila je svačija i ničija. Pravo na nju su polagali svi građani, ali je ona bila u rukama političke garniture na vlasti, komunističke partije Jugoslavije, njenih članova i vođa, nosioca crvenih knjižica. Crvena buržuazija je priuštila sebi privilegije da tuži i sudi, da poseduje i da se sladi.

Šusteri su ušli u vile, rabadžije u apartmane, šegrti u kuće. Decu su poslali na školovanje u inostranstvo i za sebe preuzeli feudalno-nasledno pravo, kao što se preuzima paket na poštanskom šalteru. Ali bez potpisa. Šakom i kapom je crvena buržuazija koristila društvenu svojinu u lične svrhe, poperizacijom građana i depopulizacijom sela i domaćinstava.

Da se sve završilo na njihovoj pljački i ova bi priča imala drugačiji epilog. Međutim, običan čovek je ubrzo počeo da imitira ono što vidi oko sebe. U nepostojanju opcija da politički deluje, on je prionuo da i sam sebi obezbedi materijalnu dobit. Najčešće učlanjenjem u jedinu postojeću stranku, to jest stupanjem u armiju partijaca kojima su se širom otvarala vrata. Za zapošljenje, putovanja, školovanje i doškolovavanje, za posedovanje prve vikendice, automobila...

Svetina je oponašala značajne „drugove“ i to je bilo opšteprihvaćeno. Jedino je bilo zabranjeno baviti se politikom i kritikovati vrhovnog vođu. Nekadašnju satiru zamenili su vicevi i šale u kojima se odvrtala slavina i davalo oduška. Usvojeni kodeks ponašanja je glasio: „Svoje ne dam, tuđe dizam, to se zove komunizam“.

Odnos građana prema društvenoj svojini je bio prisan. Sve je bilo na dohvat ruke i beskrupolozni se nisu libili da pređu tu tanku liniju svojine, od društvenog do ličnog. Prisvajanjem, uvek u ime nečega ili nekoga, višeg cilja, opšteg dobra itd.

Par generacija je vaspitavano na taj način: ničije je svačije i obrnuto. I kada je došlo do zakonskih promena** svojine i ustanovljenja vlasništva**, nenadano, preko noći, sve ono što se decenijama radilo u manjem obimu, urađeno je sa fabrikama, kombinatima, postrojenjima, šumama i oranicama.

Društveno je preko noći dobilo vlasnike. U sprezi ljudi na funkcijama sa ljudima na čelu društvenih preduzeća, ljudi iz državne bezbednosti sa ljudima iz podzemlja, ljudi dugačkih, oštrih zuba sa ljudima bez trunke morala, imovina je promenila vlasnike.

Niko ništa nije kupio, samo je prisvojio. Kao što su prethodnici uradili posle Drugog Svetskog Rata, oduzeto je jednima i pripojeno drugima. Ovog puta proces je kao zanjihano klatno klizio u suprotnom smeru. Od društvenog ka ličnom. Ne legitimnim vlasnicima, već nosiocima vlasti i moći i „njihovima“.

Pitamo se da li je iko zabludelim sinovima rekao istinu? Da vino može da se pravi i od grožđa! Da imovina može da se stekne i radom! Ne samo krađom, otimanjem i prevarom. Suština imovine je poreklo. Jer od samog porekla zavise i dalji postulati korišćenja iste. Njena svrha.

Nerešeno pitanje porekla imovine i ograđivanje od struktura koje su bile nosioci vlasti u drugoj polovini prošlog veka u mnogome utiču i danas na tokove društva i društvenih odnosa u Srbiji. Mentalitet tih ljudi, njihovih naslednika i potomaka provejava ovim prostorima i dok čitamo ove reči.

Već je kasno da se promeni što na vreme nije urađeno. Devedesetih i potom. Da se ispita ko je bio ko i odakle mu šta! Ipak nije kasno da se podvuče crta.

Ovaj prostor vapi za jednom građansko-patriotskom revolucijom!!!

_____________________________________________________________________________________

*(1945) Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije. Službeni list DF Jugoslavije, br. 40, (od 9. juna)

*(1945) Zakon o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji. Službeni list DF Jugoslavije, br. 64, 23. Avgust

*(1946) Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća. Službeni list FNRJ, br. 98

*(1946) Zakon o konfiskaciji i o izvršenju konfiskacije. Službeni list FNRJ, br. 61, izmenjeni i prečišćeni tekst

*(1946) Zakon o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica. Službeni list DF Jugoslavije, br. 63/46

 *(1946) Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države. Službeni list FNRJ, br. 59

*(1947) Osnovni zakon o eksproprijaciji. Službeni list FNRJ, broj 28

**(1990) Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Službeni list SFRJ, br. 36

**(1991) Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 48 i br. 75

Dragan Pajović

Komentari

Komentari