Savest i svest
Sve se u životu može kupiti parama, osim zdravlja. Znam, reći ćete, kad imaš para možeš platiti skupe lekare, možeš nabaviti skupe lekove, ali... Kad se bolest jednom ugnjezdi, koliko god se borio i skupo lečio, nikad se više ne oslobodiš straha i osluškivanja!
Zato, ne zavaravajte se da ste od čelika! I on postaje vremenom porozan i njega nagriza neki zub... Niste baš ni dijamanti...zato da se mi ne lažemo!
To što pričate priču kako ni jedan zdravstveni sistem u svetu ne poznaje dugo odsustvo sa posla zbog nege deteta obolelog od karcinoma, okačite mačku o rep! To je samo izgovor kojim se prikriva vaša bezosećajnost. Poredite nas sa svetom u kome su šanse za zaposlenje i opstanak na svakom koraku, kakve takve! Ovde je sreća uopšte naći posao, pa makar i biti neprijavljen, a tek sačuvati ga, ili primiti platu...?!
Naravno, sa ekonomskog aspekta, sa aspekta opravdanosti uvek se može naći izgovor i opravdanje za vašu odluku, ali šta je sa onim ljudskim aspektom? Šta je sa empatijom, sa strahom od nekog kosmičkog reda? Ono što se desilo drugome ne mora da znači da se tebi nikad neće desiti. Nikad je opasna reč, ume da zavara i obmane!
Dobro, za vas je tri – četiri meseca plaćenog odsustva maksimalan period koje roditelj može da iskoristi da mu se plati dok neguje dete obolelo od karcinoma. Niko ne može da predvidi koliko dugo to lečenje može da traje?! Nažalost ne može, kao što ne može ni da predvidi kakav će ishod tog lečenja biti. Nažalost, retko dobar, ali ... Ko može odustati kad je dete u pitanju?
Nadoknada od 100 posto je mnogo, a i, koliko sam shvatila, povlači onda i druga bolovanja, svi bi da se izjednače... I to vas je sve opredelilo da ne izglasate zakon o opravdanom bolovanju za negu bolesnog deteta ( teško mi je i da ponovo upotrebim onaj jebeni karcinom u istoj rečenici sa dete...)?!
Gospodo i gospođe koji ste se dokopali vlasti i glumite stručnjake: „Produžetak bolovanja za jednog roditelja čije dete boluje od raka ne bi bio veliki trošak za državu, jer takvih roditelja ima godišnje oko 150, s obzirom na to da su mnogi već nezaposleni” ( Politika, decembar 2014.)
Sećate li se Maje Landup iz Novog Sada? Majka devojčice koja je obolela od leukemije? Radila je u jednoj banci kao čistačica, pa je zbog nesreće koja je snašla često bila na bolovanju, a onda je dobila otkaz. Naravno, kad nije bilo zakona da je zaštiti! Živi od 13.000 dinara, a samo terapije za dete su oko 30.000 dinara!
Znam, sad ćete opet reći postoje fondacije, donacije, i slične zajeban-cije, ali ovi roditelji ne traže samilost, traže pravo da leče svoje dete, da mu pomognu, traže neku egzistencijalnu sigurnost dok vode najtežu bitku u životu!
Gospodo, a pre svega gospođe, imate li vi dece?
Ako imate, neka su vam navek zdrava, nikad ni kijavicu da ne dobiju, iskreno želim kao majka!
Ako imate dece, gde ste zametnuli srce? Jeste li ga obukli u firmirane komade i zamotali u svilene ešarpe? Može li to da vam spasi savest? Imate li je uopšte?
Manje od 200 roditelja u Srbiji se nadalo da ćete ih razumeti! Pali ste, kao što ste pali i na Zojinom zakonu, pa ste morali na popravni!
Šta drugo i očekivati od nesvršenih srednjoškolaca, lažnih diplomaca, doktora nauka...ponavljača?
Nemojte nas više vređati tim glupim i neosnovanim potezanjem za strukom i ekonomskom računicom jer je to tek oblast o kojoj vi nemate pojma, osim da se sakrijete iza nje dok uspešno drpate za sebe i svoje.
Gospodo i gospođe narodni poslanici, vi koji niste glasali za produžetak bolovanja za negu dece obolele od karcinoma, parama se može kupiti sve, osim zdravlja i savesti! Mislite o tome!
Violeta Živkov