Šolcijalistička Republika Srbija - nemačka kolonija ili ukrasni akvarijum?

Kažu da pamćenje zlatne ribice traje samo nekoliko sekundi. Malo? Čekaj, a kolike su onda dimenzije pameti prosečnog glasača, punoletnog građanina Srbije?

Jer 12.7.2024, uz pomoć famozne kineske table za korekciju stvarnosti, Vučić nam, u pet tačaka, objašnjava kako nas zli Zapad mrzi, kako „hoće da uništi Srbiju“, da je „moralno osakati“ i „vermahtizuje“(?!), kako nas medijski napada, ekonomski slabi i „želi kraj Srbije“.

19.7.2024. (dakle, nedelju dana kasnije) Vučić nam objašnjava kako će – hvala, dragim nemačkim prijateljima – Srbija, zahvaljujući tom istom Zapadu, da procveta! Šta, „da procveta“… Srbija će biti „izmenjena do neprepoznatljivosti“!

Ako izuzmemo činjenicu da je nesrećna Srbija medijskim udarcima u glavu već žestoko izmenjena do neprepoznatljivosti, kao i da su je ovdašnji ljigavi političari decenijama boksovali ispod pojasa zarad opstanka na vlasti, možda je krajnje vreme da neko udari u gong, okonča rundu i prekine tucanje u mozak?

Slobi je trebalo nekoliko godina da od „bratstva jedinstva (kao zenice oka svog)“ i Titovog potpisa sa svoje partijske knjižice postane barjaktar velesrpstva. Takođe, trebala mu je cela decenija da od „oj, Srbijo, iz 3 dela, ponovo ćeš biti cela“ dođe do toga da je Rezolucija „16 do 1“ (12:44) veličanstvena pobeda i cilj za koji se borio.

Njegovoj vernoj desnici i udarnoj pesnici trebalo je malkice više vremena da potegne srk iz svog dekantera, pljune na Kar-Kar-Virokiticu, popiša se na Veliku Srbiju i počne da šiljka u uši naroda da je on, u stvari, đinđićoliki Evropejac. I to bez alternative! Zatim je, prema potrebi, malo nosio kiticu cveća Kolindi, malo se celivao sa Kurcem, malo Trampu šiljio penkalo, malo Putinu izjavljivao toplu, bratsku ljubav, a onda, povremeno, sa „bratom Sijem“ razmenjivao nekakve „poluzagrljaje“.

Naravno da vešti političari na kormilu malih zemalja moraju da vrludaju u vrtlozima velikih sila. Tito je decenijama to uspešno radio, a jedino cimanje koje je priredio svome narodu je ono iz 1948. Ono kada je, preko noći, klicanje Staljinu i Rusiji od rodoljubive parole postalo krivično delo za Goli otok.

Problem, međutim, nastaje kada vrckanje dupetom Velikog Vođe postane ružna navika i uobičajeni porok, a podrugljivo skandiranje „Vučiću, Fireru“ preraste u titulu kojom se on maltene ponosi. Možda je moj aforizam „Od svih naprednih ženskih pokreta, najveći uticaj na istoriju su imali karlični pokreti“ odvratna, muško-svinjska konstatacija žalosne istine. Ali napredni karlični preokret od Karlovca (Karlobaga...itd) do klanjanja Zapadu, nuđenja dupeta Istoku, i poklanjanja delova sopstvene zemlje moćnim, obdarenim strancima je baš težak gej-pornjak.

Ili možda dijagnoza?

Ne, nisam ni ginekolog, ni psihijatar, ali mogu da pogledam… Dakle:

Da li na čelu države imamo bolesnog čoveka koji jednog dana diže helikoptere, poziva na mobilizaciju, preti ratom, a onda, posle terapije telefonom iz neke ambasade, prihvata tablice Takozvanije? Uz idiotsko obrazloženje da oni treba da dođu u što većem broju, da vide koliko nam je ovde zlatno doba i neviđeni boljitak?

Da li je to psihijatrijska dijagnoza kada neko počinje vanredno obraćanje najavom 3. svetskog rata, a onda, u istoj emisiji samo pola sata kasnije, obećava neslućeni procvat privrede i porast standarda? I to „najkasnije za 2, 3 godine“? I tako godinama…

Da li je normalno javno liti suze nad žrtvama NATO agresije, a onda Amerima nuditi ostatke Generalštaba kao ratni plen?

Kako smestiti u kontekst normalnog redovnu najavu borbe protiv kriminala (plus horor snimke „belivuk ćevapa“) sa amnestiranjem proizvođača psihoaktivnih supstanci i oslobađanjem ubica novinara?

Ovo sa litijumom je, dakle, samo još jedan dokaz da na čelu države imamo ili psihički labilnu osobu ili proračunatog manipulatora. Šta je u pitanju? Preskakanje terapije? Telefonski poziv iz nemačke ambasade? To znaju samo trenutni vlasnici Srbije.

Mada je nedavnim (pred)izbornim inženjeringom volja naroda postala nebitan faktor, očekujem da će, ipak, u medijskoj mašineriji za mlevenje mozga, u narednim danima biti servirano:

• Da je litijum baš (baš…) koristan za ljudsko zdravlje...
• Šta koristan… Lekovit, deci u mleko da se meće! Plus, kada iz reka pređe u vodovod ima da poništi dejstvo svih štetnih materija kojima se truje narod.
• A zatim sledi besomučno ponavljanje da glupi Nemci plaćaju opoziciji da im sabotira operaciju Jadarische Lithium!

Čekaj! Nemci plaćaju Prletu i Tihom da se bore protiv okupatora?! Alo, logika, javi se…!

Ustvari, zdrava čobanska logika je besmislena kada Vođa ima dijagnozu a mi smo, kolektivno, ovce.

Ili, možda, zlatne ribice?

Zato, građani Srbije, kada se sledeći put budete tuširali, pogledajte malo ispod pazuha. Zlatno doba je počelo odavno, ali ovde se izgleda završava evolucijom naivnih u zlatne ribice. I to one koje ispunjavaju svaku želju psihički nestabilnog vlasnika akvarijuma. Dakle, pri sapunjanju, trljajte snažno! Ukoliko želimo da ostanemo ljudi, najpre sa sebe moramo da speremo – zlatnu krljušt. A onda, redom, i sve ostale tragove mentalne korozije.