Solidarnost

Radnici u Srbiji su izgubili osećaj koji se zove Solidarnost. Izgubili su i ponos i inat. Takođe, izgubili su i ljudskost i poštenje. U stvari, moglo bi da se kaže da radnici u Srbiji više nisu radnici, već najamnici i robovi. Najnoviji slučaj iz Yure, gde je radnica izgubila posao iako je na bolovanju od kancera, pokazuje da je Srbija od strane stranih preduzeća ocenjena kao robovlasnička kolonija.

I sad, možemo raspredati ko je kriv, ko je doneo zakon o radu takav kakav jeste. U stvari, sve vlasti od 2000-te naovamo su postupale po nalozima stranih kompanija i svake godine su radnici gubili sve više prava. Nikakvog otpora nije bilo, barem ne ozbiljnog. I neće ga ni biti, dokle god su sindikalni rukovodioci potkupljivi sebični gadovi. Ovde imam u vidu tri zvanično najjača sindikata. Krivicu snose i građani Srbije koji nisu prepoznali da se radi i o njihovoj glavi. Da se ovo, recimo, desilo u Nemačkoj, danas bi na ulicama mnogih gradova tamo bilo jako mnogo ljudi. Bez obzira rade li ili ne, bez obzira da li su članovi ovog ili onog sindikata. Zato što je svest i solidarnost na jako visokom nivou.

Jer ovo se desilo danas tamo, a ja sam ćutao. Ko će dići glas kad se desi meni? Ja vas pozivam, prvenstveno vas iz Yure, da obustavite rad i idete u štrajk, a i vas, ostale radnike iz svih preduzeća, gde ima nemalih problema, da učinite isto. Mi građani ćemo onda da pomognemo vama tako što ćemo i mi doći na vaše proteste. Bez toga, nema vam pomoći. A ni nama!

Dragan Murar