Strah

Preplašeni smo.

Lako im je da se junače nad nama kad smo preplašeni. Lako im je da naduvaju taj strah kao staklarskim mehom, pa onda u njemu vidimo groze i karakondžule, hipertrofirane, izmaštane, lažne.

Strah je emocija koja se rađa iz neke stvarne opasnosti, a njih, fala bogu, kol'ko 'oćeš.

Odlično prianja, bolje od superlepka, širi se kao izdajnička masna fleka.

Plašimo se ebole, ptičjeg gripa, svinjskog gripa, običnog gripa. Vakcine protiv gripa. Vakcine protiv HPV virusa. To je upereno protiv plodnosti naših devojaka.

Promaje. Genetski modifikovanih organizama. Uvaljivanja GMO hrane kroz omiljene nam proizvode poput "Plazme" ili "Jaffa" keksa.

Da nas ne pokradu, da ne ušićare na nama. Da nas ne uhvati kontrola u busu.

Poslodavaca, njihove svemoći, njihove gazdačke bahatosti. Kolega, da nas ne opanjkaju, da ne oblažu štagod o nama. Da ne ostanemo bez posla. Da ne ostanemo bez plate, socijalnog, zdravstvenog. Da nam ne skinu 5, 10, 15 procenata od bede bedine koja se nekad zvala ličnim dohotkom.

Snega u februaru. Crvene opasnosti, žute, narandžaste, kakvegod, meteorološke opasnosti. Globalnog zagrevanja, eto vidite da je istina, zime sve toplije, leta paklena. Mita o globalnom zagrevanju, to lažu, evo minus deset, 'ladno ovo globalno zagrevanje, majke im ga!

Ovih Albanaca što se masovno iseljavaju sa Kosova i traže naše pasoše, šta će im koj' moj naši pasoši? Sranja u Ukrajini, sranja u Grčkoj, Španiji. Mnogo se goropade i Valođa i ovaj Zapad, da ne bude zlo neko, borbena gotovost se podiže, nikad nismo bili bliži nuklearnom ratu. Da u Grčkoj neće da se promeni apsolutno ništa, nego da će da iskašlju sve novce koje su uzajmili od nemilostive Evrope, pa ćemo, sledstveno tome, i mi morati tako isto. Da će Grčka da digne glavu, pa da izađe iz Unije, pa da se Unija razbuca, kao što i treba da se razbuca, ali onda neće biti kohezivne sile koja povezuje Francusku i Nemačku , koje, eto, sedamdeset godina nisu ratovale, pa će sad slavno da se pofajtaju. Da ne uđemo u EU. Da uđemo u EU. Da će hrišćani, a naročito pravoslavni, da se povuku u mišju rupu. Da će penetrativni  islam da počisti sve ostale globalne religije. Da ćemo da živimo u muslimanskoj Evropi za dvadeset godina. Da će imigranti iz Trećeg sveta nastaviti da uzimaju posao nama, jeftinoj evropskoj radnoj snazi.

Da svakog dana gubimo grad veličine Kragujevca. Da će da nestane ćirilica i mi sa njom. Da se u Bosni rodilo krilato dete koje je đavolje i da će da nas uništi. Da se u nekim pećinama na Kosovu nalaze neka znamenja, zlo se nadvilo, neće biti rat nego neko prokleto seme. Da su svi obrazovani ljudi u Srbiji ustvari bili masoni i da je obrazovanje propast za ovu zemlju, jer se odnarodiš kako diplomiraš. Da je svaka sledeća generacija sve gluplja i gluplja, rađaju se deca koja u sedmoj godini ne znaju pertlu da vežu, a ja sam u tom uzrastu išao sam biciklom na Jastrebac. Da nas društvene mreže otuđuju. Da u Norveškoj Rusima, braći Slovenima oduzimaju decu i dodeljuju ih gej i lezbijskim parovima. Da će nam oduzeti i to poslednje ljudsko pravo koje baštinimo - pravo da bijemo sopstveno potomstvo, kad ne valja. Još malo pa će i kera da nam zabrane da šutnemo. Što vojska prodaje tenkove, čime ćemo da tučemo belosvetsku žgadiju? I ko će to da kupi? A zar nije "Sartid" to sve već pretopio?

Neke neodređene komete ili druge kamene grudve iz svemira koja će da nas opauči i izazove momentalni Armagedon, samo bez Brusa Vilisa. Sunčevih pega, meteorske kiše, elektromagnetnih značenja, zemljotresa, vulkana, cunamija, vanzemaljskih otmica, vaskrsnuća davno preminulih. Kancera, vanmateričnih trudnoća, osiromašenog uranijuma i obolelog potomstva. Vegana, homoseksualaca, narkomana, sektaša, aktivista.

Samo da bude za ogrev. Samo da se prezimi zima. Samo da se ne završi "Mala nevesta". Samo da ima za leba. I malo uz leba. Samo da ima za decu. Samo neka ima za zamrzivač. Samo d' uranim svinju. Ćuti, dobro je, da ne čuje zlo. Samo da ne bude gore. Samo da smo zdravi. Samo zdravlje, dobro je i ovako.

Psiholozi bi rekli: postupiti konstruktivno značilo bi suočiti se sa strahom. Učiniti nešto da se on umanji. Globalne tokove ne možemo da promenimo, ali možemo da se ponašamo odgovorno onoliko koliko je u našim rukama. Možemo da se protivimo  nepodopštinama i gadostima koje se čine u naše ime. Možemo da lajemo, možemo da ne pristajemo. Možemo da pišemo ćirilicom (poštujući pravopis). Možemo da ne koristimo plastične kese. Možemo da učimo. Možmo da nahranimo gladnog. Ili da osnujemo fond. Možemo da štrajkujemo. Možemo da gajimo stare sorte paradajza. Možemo da kupujemo od komšija, malih proizvođača, možemo... Možda to nije mnogo. Možemo da sabotiramo nemilosrdno uništenje rodne nam planete i njenih stanovnika. Da guramo klipove u točkove trivijalizaciji i slepoj globalizaciji.

Sigurno nije mnogo, ali je svakako bolje, nego da, koprcajući se kao crvi, čekamo čizmu koja će da nas bespovratno zgnječi. Naši životi, životi naše dece, valjda se za njih vredi boriti?

Treba valjda da živimo, ne samo da trajemo?

Jedino sam spokojna kad je "Mala nevesta" u pitanju, ona je večna. 

Iva Radović